ШВЕДСКА ФОРМУЛА: Нису уводили строга закључавања, а имали мањи број умрлих - ево како су то постигли
ШВЕДСКА, која није увела строге мере затварања које су угушиле велики део глобалне привреде, забележила је 2020. ниже повећање стопе умрлих од већине европских земаља, показује анализа службених података.
Стручњаци за заразне болести упозорили су да се ти резултати не могу тумачити као доказ да затварања нису потребна, али признају да би они могли да указују на то да шведски приступ борби против пандемије коронавируса има предности које треба проучити.
Немачка и Француска су протекле недеље продужиле затварања због пораста броја заражених и високе смртности, што ће додатно успорити опоравак привреде.
Премда су многи Европљани прихватили затварања као меру крајње нужде с обзиром на то да се пандемија не може ставити под контролу другим методама, то је задњих месеци изазвало уличне протесте у Лондону, Амстердаму и другде.
Шведска се, с друге стране, ослонила углавном на добровољне мере фокусиране на социјално дистанцирање, добру хигијену и циљана правила захваљујући чему су школе, ресторани и радње остали претежно отворени, што је јако поделило грађане, али и великим делом поштедело привреду ударца који се догодио другде у Европи.
Прелиминарни подаци Еуростата које је компилирао Ројтерс показују да је Шведска имала 7,7 одсто више умрлих 2020. од просека у претходне четири године.
Земље које су имале неколико затварања, као што су Шпанија и Белгија, имале су тзв. вишак умрлих од 18,1 односно 16,2 одсто.
Двадесет и једна од 30 земаља с доступним статистикама имале су већи вишак умрлих од Шведске. Ипак, Шведска је далеко гора од својих нордијских суседа. Данска има у 2020. вишак смртности од 1,5 одсто, Финска 1 одсто, а Норвешка га уопште нема.
Шведски вишак умрлих је при дну лествице у другој анализи Еуростата и другим подацима које је прошле недеље објавио британски Национални завод за статистику.
У тој анализи, која укључује прилагођавање због разлика у добној структури и сезонском морталитету анализираних земаља, Шведска је 18. од 26 земаља. Пољска, Шпанија и Белгија су на врху.
Главни шведски епидемиолог Андерс Тегнел, пре пандемије углавном непознат стручњак који је постао међународно познат као креатор шведског приступа, рекао је Ројтерсу како верује да ти подаци доводе у питање корисност затварања.
- Мислим да ће људи вероватно јако пажљиво да размисле о потпуним затварањима, колико су заиста била добра - рекао је.
- Она су можда имала учинка краткорочно, али када погледате цело раздобље пандемије, све више сумњате - рекао је Тегнел, који је за свој рад у пандемији добијао и претње смрћу и цвеће.
Други здравствени стручњаци упозоравају да тумачење вишка смрти прате ризици занемаривања кључних варијабли.
- Сви морамо да будемо јако опрезни приликом тумачења података о смртним случајевима повезанима са ковидом-19, из којег год били извора, ниједан није савршен - рекао је Марк Вулхаус, професор епидемиологије заразних болести са Универзитета у Единбургу.
Кит Нил, професор заразних болести са Универзитета у Нотингему, такође саветује опрез.
Навео је низ важних фактора као што су добна структура и опште здравље популације, просечну величину домаћинства и има ли земља саобраћајна чворишта у мега-градовима.
Удео људи старијих од 80 година у Шведској је на почетку 2019. износио 5,1 одсто, мање од просека ЕУ од 5,8 одсто, али једнак Уједињеном Краљевству и већи него у Норвешкој и Данској.
Шведска популација у глобалу је здравија од просека у ЕУ са очекиваним животним веком од 82,6 година 2018., у односу на просек ЕУ од 81 године.
Шведску стратегију жестоко је критикована и у земљи и у иностранству да је несмотрена и да не штити довољно рањиве групе од болести.
Ипак, 43 одсто Швеђана има високо или јако високо поверење у владин приступ пандемији, а 30 одсто ниско или јако ниско, показало је недавно испитивање јавног мњења.
Шведска влада и здравствене власти признају да нису успеле да заштите старију популацију, али наглашавају да су учинили шта су могли у сузбијању болести, узимајући у обзир опште здравље популације.
У Шведској је службено од ковида-19 умрло више од 13.000 људи, премда су неки можда умрли од других узрока, а не директно од те болести.
(Јутарњи лист)
Препоручујемо
НЕМАЧКИ БИЛД: Руси незаустављиво напредују - Ускоро крећу борбе у Дњепропетровској области, тамо никада нису били
РУСКИ војници настављају напредовање и сада се налазе свега 7 километара од Дњепропетровске области Украјине, где "до сада није било копнених борби". Ово се наводи у чланку немачког листа Билд, који је написао новинар Јулијан Репке.
04. 01. 2025. у 15:35
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
"НЕЋЕ ОНО ТЕБЕ ПРАВИТИ СРПКИЊОМ" Потресна исповест - крвник јој убио мужа на Цетињу, па је позвао телефоном: "Рекао је и спустио слушалицу"
ЦЕТИЊЕ се није опоравило од стравичног масакра од пре скоро три лета, а на самом почетку ове године отворене су нове страшне ране.
04. 01. 2025. у 14:52
Коментари (1)