ТРАГЕДИЈА ПОРОДИЦЕ СТОЈАНОВИЋ: Данима на врата куће Зорке и Зоране нико није покуцао, а онда је комшија затекао језив призор (ФОТО)
ВЕСТ је потресла сваког ко има трунку савести и самилости: у Раљи код Сопота, у породичној кући Стојановић, затечена су тела у распадању старице Зорке (86) и њене ћерке Зоране (55). Како је и зашто живот ових жена окончан, чија адреса није била недођија, ни врлет неприступачна људима, истражиће надлежни.

М. Марковић
До тада, намеће се питање: да ли смо толико постали отуђени, несаосећајни и онељуђени да не приметимо да их нема. Да их нема данима. А да су, колико до јуче, готово три деценије биле ту, међу комшијама, уверене да су с људима.
Неки од њих, који су с њима "били блиски", позвани су да их идентификују. Други, опет, сведочили су да су их нашли у стању распадања, кад су им донели неколико цигарета. Трећи да су им пре "месец и по" испоручили последње наручене намирнице. Четврти да су их почетком фебруара одвезли по последњу пензију...

М. Марковић
Репортери "Новости" били су, јуче, у Раљи. Комшије Зорке и Зоране, иза закатанчених капија, "појма немају" кад су их последњи пут видели. Броје дане, па и месеце када су им последњи пут, а пут је уз кућу несрећних жена с обе стране, пожелели добро јутро или леп дан.
Зашто се не сећају? Одговор нам је дала жена (име познато редакцији), која памти Зорку и њену ћерку од првих дана њиховог доласка у Раљу.
- Госпођа Зорка је била судија Вишег суда у Београду, дошла је овде са ћерком после пензионисања, пре више од три деценије купила ову кућу и сви су се сјатили да им буду, кобајаги, при помоћи. И, то је трајало, све до недавно. Док су имале пара и могле да плаћају те њихове услуге, сви су их волели. Страшна је ово прича, децо. Да ли су умрле природно, од глади, показаће истрага. Истина је да им данима нико није покуцао на врата.
ЗАСЛУЖИЛИ СМО ОСУДУ
У ДЕЛУ Раље где су пронађена тела двеју жена у фази распадања, завладали су мук и тишина. Миланка Пантић, у дну улице, сећа се да су поред њене куће пролазиле Зорка и Зорана, али осим поздрава није имала с њима других разговора.
- Заслужили смо осуду, ко год да су и како год да су живеле, нису заслужиле да им не отворимо врата и питамо шта је с њима - каже Миланка.
Улица Љубивоја Гајића сеже у брдо, кућа на спрат је преко пута закоровљене ливнице у Раљи. На степеништу само унезверене мачке. У дворишту стари борови. На терасама дрвене беле плетене гарнитуре за одмор, испод, скупоцени теписи, на њима поваљене грчке вазе. Упаљена светла у приземљу и на спрату. Улазна врата запечаћена.
Кућа је у троуглу нових викендаша и неке кафане (познато име), а лево кућа Ђуричића. Ова породица до краја фебруара била је од посебног поверења несрећним женама. Домаћин куће је, по сопственом признању, возио госпођу Зорку у Сопот по пензију.
- Да, возио сам је последњи пут 3. фебруара - каже нам Ђуричић. - Од тада нисам је видео. Ни њу, ни ћерку. Зашто? Зато што сам препознао да је старост Зоркина пореметила њену свест, а ћерка јој је одавно имала психичких сметњи...
- Зашто нисте надлежне упозорили на то стање - питамо. - Зашто, када их нисте видели данима, нисте упитали шта је с њима.
- Нисам желео, много су ме оптерећивале - одговорио је.
Сазнајемо, касније, да је несрећне жене снабдевао и помагао им извесни Мићо Николић из Иванче. Сваку услугу је наплаћивао.
- Мићо овде не живи, он само повремено долази. Помаже свима, па је помагао и Зорки и Зорани - каже нам Јелена Анђелковић. - Не знам када их је последњи пут видео.
ДОШЛИ ДА ЗАЛЕЧЕ ТУГУ
КАДА је пензионисана, као судија Вишег суда у Београду, стан на Миријеву Зорка Стојановић је, како причају у Раљи, вратила Суду. У Раљу је дошла са супругом адвокатом и ћерком која је завршила два факултета (хемију и физику). Пресељењем из Београда желели су да се удаље од трагедије и залече тугу за прерано изгубљеним сином.
Капије, и мала и велика, на Јелениној кући су под катанцима. Запажамо да је у овом делу Раље, заиста, готово на свакој огради катанац, а уз ограду пси чувари. Људи се више не ослањају на људе. Тако су заборавили и на Зорку и Зорану.
- Пре два дана сам им понео неколико цигарета, а затекао сам ужас - каже нам Ненад Ђоровић. - Позвао сам полицију. Волео сам их...
- Кад си их волео, зашто их толико дуго ниси посетио - питамо се у судару са унезвереним погледом младића који ставља шаку на нашу камеру.

ПИТАЊЕ ЈЕ ДАНА КАДА ЋЕ ОТВОРЕНО ДА УБИЈАЈУ НА УЛИЦИ Вучић: Земља нам је у великој опасности, банда влада улицама! Победићемо ово зло заједно
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се нацији из Палате Србија после четири дана узастопног блокадерског дивљања и напада на објекте, полицију и грађане. Поручио је да је питање дана када ће блокадери да отворено убијају на улици, јер им је само то преостало. Рекао је да ће се у наредним данима чинити да се држава повукла, а онда ће показати сву своју одлучност и искористити сва средства на располагању да се врати поредак и мир у земљу. Са народом и грађанима заједно, победићемо ово зло, поручио је Вучић.
17. 08. 2025. у 12:14 >> 12:44

"СРАМ ВАС БИЛО ЗА СВЕ ШТО РАДИТЕ" Вучић са презиром одговорио Жаклини Таталовић на добацивања и упадице
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић одговорио је на упадице и добацивања новинарки Н1 Жаклини Таталовић.
17. 08. 2025. у 14:28

"ПРОМЕНИО ЈЕ ЛИЧНИ ОПИС": Жељков син тврдио да му је отац жив
МНОГЕ је изненадила изјава најстаријеф сина Жељка Ражнатовића Аркана, Михајла да је његов отац жив.
17. 08. 2025. у 16:16
Коментари (0)