ИМАЛИ СУ СРЦА ЈАЧА ОД НАТО АВИЈАЦИЈЕ Потпуковник-пилот Милутиновић: Кад је Србија звала, нико од нас није рекао нећу

ПРЕ равно 24 године, Србија је била земља хероја. Јунак је био цео један народ - и војска и цивили. У одбрани од НАТО агресије, посебно место у срцима нашег народа припада пилотима Ратног ваздухопловства, чија је борба са вишеструко надмоћнијим и опремљенијим непријатељем имала епски, заветни дух. Један од њих је и потпуковник-пилот Петар Милутиновић, који је сећање на те тешке и јуначке дане, први пут у јавности, баш за "Вечерње новости", испричао крајем марта 2016. године.

Privatna arhiva

Не, ниједног тренутка нисам размишљао да ли је то лет у смрт и хоћу ли ћу преживети „сусрет“ са НАТО авијацијом. Те вечери, 24. марта, полетео сам са аеродрома „Поникве“ да им докажем да ми српски пилоти нисмо „мачји кашаљ“, да смо пилотски оспособљенији од њих, да смо патриоте, да имамо понос и храбро срце. Да ћемо јуначки бранити своју отаџбину свесни да су надмоћнији и технички опремљенији, али да нас Србија зове и да ми том позиву никада нећемо рећи не.

Овако се свог првог борбеног лета на авиону „миг 29“, у вече 24. марта 1999. године, сећа потпуковник-пилот Предраг Милутиновић, међу колегама познат као Пера Гроф. Данас, 17 година после НАТО агресије, каже да би учинио исто, да се ниједног тренутка не би двоумио.

О свом животу уопште нисам размишљао – наставља Милутиновић. – Стрепео сам само да нећу моћи да узлетим, јер су „Поникве“ већ била погодила два „томахавка“. Окршаја се нисам бојао. А кад смо се „срели“ показао сам им сву маневарску и борбену обученост српских пилота, чак и на авиону који није био потпуно технички исправан. Врло брзо, горе на небу изнад моје отаџбине улетео сам у гнездо од 30 њихових авиона. Маневрима сам избегао све њихове пројектиле, али нажалост, иако сам имао прилику да гађам, нисам могао да испалим наоружање, јер ми је радар био неисправан.

По обављеном задатку, наш саговорник је кренуо према бази, слетао је и био на свега 600 метара изнад тла, када је због отказивања генератора наизменичне струје авион погођен. Мајор Предраг Милутиновић спасао се катапултирањем.

Много је, после рата, било прича и расправа о исправности наших „миг 29“, али не желим о томе да дискутујем – прича Милутиновић. – И дан-данас, као војник-пилот Србије, најпоноснији сам што нико од нас није одбио да полети. Што смо дисали и мислили као један, од механичара до пилота. Што нисмо имали дилему да ли треба ући у небески мегдан са НАТО авијацијом. То што нисмо добили златне пилотске значке и што су с временом, тихо, наши подвизи и жртве – скрајнути, причаћемо други пут. Када је Србија звала, нико од нас није рекао нећу. То је наша оцена на испиту родољубља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације