НАША ДУША СА МАРКОМ ЈЕ ЗАКОПАНА: На данашњи дан пре 24 године НАТО у Новом Пазару убио 11 људи, међу страдалима и двоје деце

МАЛЕНИ, плави цвете. Покосише те ракете. И твоје играчке, шарене, на пољу траве зелене. Нашег лептира у првом лету одабрали за мету. Каква је то сила да убије лептира.

Фото: Приватна архива

Марко Симић, малени плавооки дечак, имао је само две године када су му НАТО бомбе пресекле одрастање. Песму незаборава посветили су му ђаци из Јадранске Лешнице. Потомци, који су научени да памте страдања и патње предака из Првог рата.

Данас је у Новом Пазару дан незаборава на жртве НАТО агресије. Дан у коме је најмоћнија војна сила на свету тада крвљу убила 11 невиних у овог граду.

Марко Роглић/Фото: Приватна архива

Сећање... последњи дан маја.

Минуло сунчано подне. Људи се враћају с посла. Ђаци из школе. Маме и тате успављују своје малене голубове, после ручка и предаха од сталних напада. Прате се вести. Предуго трају злочини. Превише жртава за једну малену, али непокорену земљу. Нема оног ко се није надао: ово је последњи дан да нападају. Ово је последњи сат. Стаће, једном. 

Онда је у 13 сати и 25 минута, тачно, страшно грунуло. Све је постало неописиви ужас. Бомба, која је пала у Немањину улицу, разорила је све. И врисак. И јаук. Све је угушено у трену. Готово све спржено, у трену. Родбина своје убијене препознаје по остацима одеће. Обуће. Роковницима. Бележницама. Прстењу и наушницама. Пребројали су: једанаест жртава, међу њима двоје деце - Марко Симића (2) и Марко Роглић (15). И, ко зна колико повређених.

- Ми смо нашег Марка и његовог оца Владана нашли... затекли смо их у загрљају. Како су се грлили у Марковом кратком животу, тако су и у смрт отишли загрљени - говори Дејан Симић. - То наше дете је било, стварно, као анђео. Колико смо га сви волели и колико смо му се радовали, то је неописиво. Толико га је и Владан волео, па је можда судбина да негде, тамо заједно, у љубави и почивају. Али, не могу да се помирим: зашто су, не само моји најдражи, били мете. Зашто су сви они били мете.

Успомене... Вукоман и Миланка, родитељи Марка Роглића трају у животу уз успомене на сина. Чувају његове школске свеске. Његове ђачке књижице. У њима све саме петице. И у гимназији одличан. Биологија му је, видимо, била важна.

Пред нама фотографија... од Марковог рођења, првих корака, првог разреда до првих гимназијских дана. Све што је важно из живота једне, напречац бомбама прекинуте младости је у драгоценој шкрињи Миланке и Вукомана чије се сузе не виде. А, да се душа отвори, ударале би као лед ледени. Чувају приче о њему, из писама, из школе у којој је био добар ђак учитеља Вукомира Роглића. Чувају текстове и из новина. И, не плаше се бола који као бујица надире.

Марко Симић/Фото: Приватна архива

- Време одмиче, а бол је све јачи. И, раздире... - кажу Роглићи. - Наш Марко, једини син, био је наша нада и ослонац. Посвећен оним вредностима које снаже и одржавају свакога ко верује у универзалне вредности. Он је био пријатељ свих. У Новопазарској гимназији, у првој години, и у њему су препознали доброту. Томе смо га учили и мајка и ја.

Минут тишине...

- Ови дани су за нас као пакао. Мада, ни сви претходни ни дани ни године нису другачији. Време одмиче, а бол раздире. Кад изгубиш јединог сина, кад ти се кућа гаси, човече, шта да тражиш и чему да се надаш? Наше срце је са њим убијено. Наша душа је са њим закопана.

Препоручујемо

Репортаже

0 1

ЛЕЧИО, АЛИ И ПОДУЧАВАО ПАЦИЈЕНТЕ: Знате ли ко је Добривоје Гер Поповић - По њему се данас зове Дом здравља у Александровцу (ФОТО)

31. 05. 2023. у 15:40

Репортаже

0 5

ТРИ МЕСЕЦА У ПОСТУ И МОЛИТВИ : Ходочасници кренули у крстни ход од Храма Светог Саве до Атоса

28. 05. 2023. у 17:00

Панорама

0 0

ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ МАЈКЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ: Српски научник остао жељан једне ствари

31. 05. 2023. у 08:58

Панорама

0 0

МОЖЕ БИТИ ОПАСНО, ПОСЕБНО ЗА ЖЕНЕ: Ево када је најбоље попити прву јутарњу кафу

31. 05. 2023. у 10:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације