НА ЛЕСКОВАЦ БАЧЕНО 69 ТОНА БОМБИ НА ДАНАШЊИ ДАН 1944. ГОДИНЕ: Савезничка авијација учествовала у грађанском рату у Србији

БОМБАРДЕРИ западних савезника сравнили су 6. септембра 1944. Лесковац са земљом, изазивајући огромну материјалну штету и цивилне жртве, иако оовај град тада више није био у рукама окупатора!

vikipedija

Историјски архив Ниша чува документ (ИаН, мф.6, препис из Лесковачког архива, снимак број 598) који сведочи да је Лесковац највероватније 31.августа 1944. ослободила Јужноморавска група корпуса ЈВуО која је тада заробила " 230 Немаца и 300 Арнаута".

Бомбардовање је извело 28 тешких бомбардера Б-29 који су избацили 69 тона бомби и уништили 1.840 објеката, а број људских жртава никада није прецизно утврђен. О хиљаду мртвих извештавали су извори Главног штаба НОВ и ПО за Србију, којим је командовао Коча Поповић, а на чији је изричит захтев Лесковац бесомучно бомбардован. Његов захтев за ваздушни удар којим је град претворен у пепео уопште не би могао да буде изведен без подршке шефа британске војне мисије при Титовом штабу.     

Процене броја жртва у Лесковцу које су давали локални команданти ЈВуО биле су око  2.000 убијених. Савремени историчари су износили различите процене броја страдалих у бомбардовању лесковца са околином, од 3.500 до чак 7.000 мртвих.

vikipedija

Бомбардовање је изведено у оквиру операције Ретвик (Недеља пацова) у којој су ваздухопловне снаге САД, Велике Британије и Канаде систематски уништавале стратешке комуникације којима се из Грчке повлачила немачка Група армија Е. Због нетачних информација и непрецизности бомбардера тешко су страдали многи градови у Србији и пале су многе цивилне жртве. 

Процењује се да је Лесковац тада имао око 24.000 становника, али да је на дан бомбардовања је у ослобођеном граду било много света са стране јер је на главном тргу организована "прослава рођендана краља Петра Другог и играло се коло".

- Лесковац је буквално сравњен са земљом. После рата није смело ни да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен чесма) , жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године. Капетан војске Краљевине Југославије Живојин Митић – Зине обратио се савезницима 9. септембара 1944. писмом:

“Савезници, обраћам вам се у име свих националних снага, које се још увек боре по српским шумама против окупатора. До јуче, као начелник штаба 110 ђенерала Михаиловића, имао сам 22 енгл.официра. Они су за сво време били задовољни радом наших снага у погледу саботаже и борбе против окупатора, но напустили су наше редове по наређењу њиховог команданта из Каира. Данас када је немачка сила у распадању, ми смо своје са своје стране извршили у последње време доста саботажа и борби. Познато вам је да смо само у Лесковцу разоружали 230 нем.војника и Крајскоманданта, такође и 300 Арнаута. При евакуацији Бугара разоружали смо такође велики број војника и спалили њихове карауле. Вама је познато да смо ми још од 1941 године борци за демократију. 27.марта 1941 године смо ми доказали своју верност и љубав традиционалну према старим Савезницима. Сад је времеда заједнички све снаге у земљи стану против окупатора, Немаца, те да се спречи њихово извлачење из Грчке и Бугарске. Партизани још увек нападају на наше снаге, те онемогућавају нашу борбу против Немаца. Они примају ваше транспорте, али са тим оружјем нападају на нас…” - наводи историчар Ђорђе Бојанић.

Тек 1995. обајвљена је студија „Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. Студија и документи“ чији су аутори историчари проф. др Момчило Павловић и Верољуб Трајковић.

Научници су открили да није било војног оправдања за уништење града и да Лесковац страдао као "колатерална штета" грађанског рата.

vikipedija

Све је почело током посете у августу 1944. када је Јосип Броз током посете Каазерти, уз енглески благослов, успоставио координацију са савезничким командантима на Средоземљу: обећао им је да ће им слати проверене информације са немачким циљевима које треба бомбардовати.

Уз Главни штаб НОВ и ПО за Србију, чији је командант био Коча Поповић били су представници британске мисије, који су од њега добијали податке, које је им је представљао као информације са терена. Они су их затим прослеђивали шефу британске мисије у Титовом Врховном штабу, Фицроју Меклејну, који их је слао команди РАФ.

Радиограми које је Поповић упућивао Врховном штабу открили су да је он током јула непрестано тражио бомбардовање места на југу Србије наводећи и неистините податке да би искористио савезничке бомбардере као ваздушну подршку својим јединицима у грађанском рату са ЈВуО.

Пошто му никако није полазило за руком да освоји Лесковац он је крајем августа Меклејна, који дошао у његов штаб, информисао да се у Лесковцу и околини налази "око 800 Немаца са два велика и седам мањих тенкова, 400 војника Српске добровољачке страже, по 120 Арнаута и војника Градске страже, око 1.200 четника, батаљон белогардејаца и још 600 љотићеваца" као и 15.000 бугарских војника.

Ове, благо речено, надуване бројке покренуле су моторе 28 бомбардера Б-29 натоварених са 69 тона бомби да полете ка Лесковцу у пратњи 20 ловаца.

vikipedija

Фицрој Меклејн и Коча Поповић су 6. септембра са оближњег брежуљка посматрали најављени ваудушни удар на град. Британац је у мемоарима згрожено записао језиви утисак: „Као да је читав Лесковац одлетео у ваздух у правом облаку прашине, дима и рушевина... Остаци Лесковца лежали су пред нама покривени димом... Чак су и партизани били потресени“.

Тек када је почео коначни распад СФРЈ почело је озбиљно истраживање истинских узрока ове трагедије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације