БЕСКУЋНИК ЈЕ И УЛИЧНИ СВИРАЧ, АЛИ ЦЕНИ САМО ЈЕДНО ОСЕЋАЊЕ: Андрија Дарабош - Не видим да постоји ишта јаче од љубави

СРЦЕ Новог Сада. Центар. Подземни пролаз. Кишно и тмурно новембарско рано поподне, са дна мермерних степница растерују звуци блуза.

Фото: Љ. Прерадовић

Црвеном трзалицом, помало промрзлим прстима, пребирајући по струнама класичне гитаре, храпавим гласом, Новосађанин Андрија Дарабош (48) занесено пева о љубави, животу... А, живот га није мазио.

Већ готово три деценије, новосадске улице и широки булевари његове су адресе и радно место. Не жали се. Ведрог је духа и то га држи. Уредан. Вели да се не предаје, и да некако преживљава. Изненађен нашим интересовањем за усуд једног бескућника, накратко одлаже инструмент, пристаје да за "Новости" отвори душу.

- Нисам завршио школу, али сам дипломирао живот - одмах, без имало горчине у гласу, ставља нам до знања Андрија.

Фото: Љ. Прерадовић

Пита и да ли ће нам сметати ако запали цигарету, па из џепа вади паклицу и упаљач:

- Ех, да не пушим и не пијем, више бих имао. Могао бих да помогнем бившој жени која одгаја нашег, сада четрнаестогодишњег сина. Дивна је то особа, најважније је да смо у контакту. Волео сам је. Али, љубав је престала и мирно смо се разишли. Жене су најдивнија бића и страшно ми је када чујем да је нека од њих малтретирана. Волим жене и никада према њима нисам груб.

Чврсто грлећи инструмент који га годинама храни, Андрија започиње исповест причом о родној Бачкој Паланци, где је живео са млађим братом Александром и старијим Јованом до одласка у војску. О оцу нерадо говори, али за мајку Јелицу каже да је била права лавица и да је волела рокенрол.

Његов живот бескућника, почиње пре три деценије, али одмах напомиње да није свих минулих година носио то "звање".

Фото: Љ. Прерадовић

- После развода родитеља мајка је сама отхранила нас тројицу. Борила се како је знала и умела - прича Андрија са сетом у гласу, пуним љубави према његовој Јели лавици, како ју је звао. - Остали смо без крова над главом због очевих и ујакових коцкарских дугова. Видео сам какво је то зло и никада нисам посегао за том ђаволском работом. Ни дрогу никада нисам пробао. Много познаника моје судбине је "отишло" због тих порока. Почео сам да пијем и пушим. Њих се, нажалост, нисам ослободио. Једино добро у томе је што нисам агресиван кад попијем, тада бих само свирао и рецитовао.

Враћајући се опет на почетак приче о бескућништву, наш саговорник казује да је 1993. напустио средњу машинску школу да би отишао у војску. Сматрао је то патриотским чином. По повратку дошао је у Нови Сад. Заљубио се, оженио, добили су сина, па је уследио развод. Живео је свуда по мало, сналазио се како је знао и умео, али највише као бескућник. Иза себе има 17 година радног стажа као фасадер и молер, али свирање на улици је постало његов живот. Музицирање је научио уз помоћ једног пријатеља, али највише сам.

ФОТО: Љ.П.

- Дане проводим на улици са гитаром. Певам за своју, али и душу пролазника. Добијем неки динар, не жалим се - казује Андрија. - Мало више зарадим када ме ангажују да свирам на некој песничкој вечери. Тада је хонорар мало већи. И сам пишем љубавну поезију. Не видим да постоји нешто јаче од љубави. Срочио сам их стотињак, али немам пара да их објавим. Можда једнога дана.

На наше питање да ли би нешто мењао у животу, Андрија с благим осмехом каже:

- Тешко питање. Мењао бих само незгоде које су ме снашле. Отало не!

Андрија је био добар пријатељ и са сада покојним Кристијаном Костићем Блекијем, уличним свирачем, који је свирепо убијен фебруара 2022. године на улици.

- Код њега сам живео две и по године. Био је диван човек. Такви се ретко рађају - открива нам Андрија не могавши да сакрије сузе за, на такав начин, изгубљеним пријатељем.

Кад заврши радни дан, и гитару спакује у кофер, Андрија одлази у своје уточиште у Кинеској четврти, окупљалишту људи његове судбине. Ту има собу, свој кров над главом. Труди се да у њој све буде чисто и уредно. Преко дана оде и у Свратиште за бескућнике, на ручак, а када је на менију пасуљ, вели да не пропушта. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације