РОЗАЛИН РЕКЛА КАРТЕРУ ДА ПОМОГНЕ СРБИМА: Пластични хирург др Борко Ђорђевић о покушају да дипломатски допринесе Републици Српској
НЕКАДАШЊА прва дама Америке, Розалин Картер била је наклоњена српском народу. Супруга бившег америчког председника Џимија Картера имала је у Белој кући канцеларију поред Овалног кабинета свог мужа. Мало је познато да се она питала за све и да је њена реч била последња у свим Картеровим одлукама. Владала је тихо и достојанствено. Била је упорна, истрајна и политички веома моћна. У Белој кући су је звали "Челична Магнолија".
Овако за "Новости" говори пластични хирург, републиканац из Калифорније, Борко Ђорђевић, пријатељ Картерове која је прошле недеље преминула у 96. години.
- Имали смо однос доктор-пацијент, Розалин ми је веровала - каже Ђорђевић. - Када ме је Радован Караџић замолио да доведем неког из САД на Пале, ко ће да понуди и створи мир у Босни и Херцеговини, позвао сам госпођу Картер телефоном и замолио је да ми обезбеди разговор са њеним мужем. Одговорила је: "Врло радо!" Те 1994. у Босни је све горело. Сви су упозоравали Картера да не треба да ризикује, осим његове супруге. На крају је, ипак, добио одобрење Стејт департмента да организује преговоре две стране, муслиманске и српске. Слободан Милошевић је у исто време преко амбасадора Милана Милутиновића покушавао да Картера као миротворца доведе у Београд. Роза је изабрала Радована Караџића.
У породичној кући Картерових, смештеној на плантажи памука у Плејнсу вођени су први разговори. Картер је примио доктора Ђорђевића, српске дипломате и девет америчких амбасадора.
- Картер је позвао Караџића да провери какви су услови за његов долазак и за преговоре - сећа се Ђорђевић. - Џими се колебао, хтео је да се увери да Караџић држи ситуацију под контолом. Амбасадори су били против одласка Картера у Сарајево и на Пале, али Рози није дала да се одустане: "Иди и помози том српском народу, који највише страда," рекла му је.
Ђорђевић прича да су и Картерови, као и многи други, у то време били узнемирени због исламског терора и џихада на Блиском истоку, у Европи и САД. Стрепели су да ће тај терор да се прошири на БиХ.
- На Палама су брачни пар Картер примили Радован и Љиљана Караџић са руководством Републике Српске - каже Ђорђевић. - Розалин је показала искрене симпатије према домаћинима. Љиља ју је позвала на чашицу ракије и разговора у кухињу. Попила је пар чашица шљивовице и рекла мужу: "Мени је овде дивно. Да преноћимо па ујутру да идемо за Сарајево." Радован јој је даривао своје гусле. Био је срећан што је Роза заволела Пале. Нису ноћили, јер је већ био заказан састанак рано ујутро у Сарајеву.
Сећа се Ђорђевић како је Биљана Плавшић, тада потпредседница Републике Српске оштро критиковала Картера, говорила је да је "Америка крива за крвави рат у Босни". Чак га је и лично увредила. Картер јој је одговорио да је он само пензионер, грађанин миротворац, и да ће, кад је већ таква ситуација, напустити Пале. Кренуо је ка вратима.
- У том тренутку је из кухиње ушла госпођа Картер, ухватила мужа за руку и рекла му да не доноси исхитрене одлуке јер мора народу да донесе мир. Картер се вратио за преговарачки сто. Тако је Розалин спасла босанске Србе и преговоре са Караџићем и Алијом Изетбеговићем. Она је донела мир, јер је волела Србе и желела да помогне - уверен је Ђорђевић.
Влада у Сарајеву и челници Републике Српске потписали су 23. децембра 1994. мировни споразум, којим је предвиђено да Срби добију 51, а муслимани 49 одсто територије БиХ. Мир је трајао пет месеци.
- Многи животи Срба и муслимана су спасени. У Вашингтону се размишљало да се Радован Караџић устоличи за "главног Србина у српском народу" - прича Ђорђевић. - Џими и Розалин су 1995. године сведочили у америчком Сенату о ситуацији у БиХ. Роза се залагала да УН, САД, Контакт група, очувају мир. Сенат је, међутим, одлучио да се САД директно умешају у БиХ и Џимијев и Розин мир је срушен. Европска Контакт група и америчка Администрација су веровале да Слободан Милошевић жели да преговара, па су се окренули председнику Србије. Амбасадор Ричард Холбрук је са Слободаном Милошевићем укинуо мир у БиХ и Џимија и Розалин Картер вратио на њихово имање у Плејну.
Картерова мировна мисија у БиХ није заборављена. Бивши амерички председник је 2002. добио Нобелову награду за мир јер је "неуморно трагао за мирољубивим решењима међународних сукоба и унапређивао демократију". Картер је често у говорима и књигама истицао да Нобелову награду дели са доктором Борком Ђорђевићем. Када су их животни путеви одвели на различите стране, Ђорђевић и Картерови су се дописивали, размењивали честитке, али и жалбе на бољке. Када је Џими Картер оболео од карцинома, Ђорђевић му је понудио да га лечи у Србији.
Ђорђевић је имао Клинику за пластичну хирургију у Палм Спрингсу. Крајем осамдесетих био је најпопуларнији пластични хирург у САД, а за њега Американци и данас тврде да је "својим уметничким везом са скалпелом усрећио најмање 16.000 жена". Поред Розалин, улепшавао је и подмлађивао још две прве даме, Бети Форд и Ненси Реган.
- Розалин је била холивудски лепа. Имала је сјајне очи и диван осмех - каже Ђорђевић.
Пријатељица Јованка Броз
- БРАЧНИ пар Картер је своје симпатије према Југославији и Србији исказао први пут током посете Јосипа и Јованке Броз Белој кући у јесен 1979. године. Брозови су у повратку, после Самита несврстаних у Хавани, свратили у Вашингтон. Џими је дочекао и угостио Тита, а Розалин - Јованку која јој је постала добра пријатељица. Јованка јој је често причала о свом, српском народу. То се 1994. показало пресудним за заштиту босанских Срба и склапање мира у БиХ - уверен је Ђорђевић.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)