ЈОШ памтим озарено лице свог тада петогодишњег сина кад је, лежећи у кревету у Институту за онкологију и радиологију Србије, добио пуну врећу новогодишњих дарова! Било је то почетком јануара 2012. године, када су га пребацили у Институт након операције у Тиршовој, где су му уклонили малигни тумор мозга величине мандарине. Издржао је још 33 зрачне терапије и шест циклуса хемотерапије. Мој Немања данас има 17 година, али његов смех тог дана памтићу читавог живота. Тад сам одлучила да за сваку Нову годину дам све од себе да измамим бар осмех те тешко болесне деце. Уместо код куће, она празничне дане проводе у болничким креветима.
У АМБИЈЕНТУ братиславског замка, некадашњег дворца Марије Терезије у Словачкој - Словачком народном музеју, отворена је изложба "Трон", модног фотграфа Павела Суровог из Кисача.
ОНО што је Темза за Лондон, Сена за Париз, то је Амстел за Амстердам. И много више од тога, јер су његови први становници, рибари, пре тачно 900 година на ушћу ове реке подигли прве колибе на узвишењима која су користили за заштиту од поплава. Изградњом бране на данашњем градском тргу Дам почео је 1270. године развој главног града Холандије - земље лала, кломпи и црвених фењера.
ГРБ српских и руских племића Милорадовића вратио се у Манастир Житомислић у истоименом селу код Мостара, њихову задужбину из 16. века, захваљујући Руском дому у Београду, који је покренуо потрагу за артефактима који доказују дубоке историјске везе два народа.
ВЕЋ две-три године Дејан Крудуљ из села Добрица код Алибунара ради у једној фирми у Банатском Новом Селу. Самохрани је отац и готово целу зараду распореди за основне потрепштине и оно најосновније што је потребно за његово четворо деце: Стеву (16), Софију (14), Сару (12) и Сандру (10). Бринуо је и о свом оцу који је живео са њима и недавно преминуо.
Манастир Рујан надомак Ужица, у коме је радила је прва штампарија у средњовековној Србији, има посебан значај за српску културу и историју: на овом месту је „Христу раб монах Теодосије“ 1537. године завршио штампање чувеног „Рујанског Четворојеванђеља“. Данас, скоро пет векова касније, старешина манастира отац Теодосије, казује нам да је Црква светог великомученика Георгија постала тесна за сав верни народ и да су са благословом архиепископа и митрополита жичког господина Јустина почели радови на проширењу манастирског храма.
nn
03.01.2024. 13:07
svaka cast, bog ti dao svako dobro...