МАЛИ дрвени часовник са зида искуца један сат. Са њеног прозора на хотелу, јединог осветљеног, на првом спрату, могао се видети последњи лук ћуприје и комадић Дрине воде одакле је свежина долазила. Завршила је посао мислећи да је отписала и последњи рачун али је знала да ће над заспалом касабом увек и без краја искрсавати нови. Није могла знати Лотика Лоти Цилермајер (1860. Краков, Пољска - 1938. Вишеград, Југославија), да ће ускоро за њено име и усуд знати свако учен у Европи.

Коментари (0)