ВЕРУЈЕМО ДА СЕ СЛОБОДА НОСИ У СРЦУ: Илићи се са четворо деце вратили на КиМ

СВИХ претходних година срце ме је вукло назад на Косово и Метохију. Јер, једино ми је овде пуно срце. Једино смо овде моја породица и ја то што јесмо. Зато и желим да моја деца одрастају на своме. Купили смо кућу у Житковцу код Звечана, да деца знају да је то лично наше, да нама припада, баш као што знамо да су Косово и Метохија наш дом, наше место живљења и опстанка.

Фото Д. Зечевић

Овако за "Новости" говори Јован Илић (35) који са супругом Миленом (31) има четворо деце: Анђелку (8), Исидору (6), Јакова (3) и малог Лазара од шест и по месеци, а који се, августа прошле године, са породицом вратио на Косово и Метохију после 11 година рада у централној Србији. Он по струци професор географије и супруга мастер математичар, обоје рођени у Косовској Митровици, одлучили су да се трајно врате, како кажу, па су у Житковцу, од уштеђевине купили кућицу и 16,5 ари плаца...

- И супруга и ја смо рођени и живели у граду, у Косовској Митровици. Но, путеви су нам били такви да сам због мог посла 2013. године отишао у Панчево, где сам радио неко време. Годину касније сам се оженио и супруга се са мном преселила у Панчево, где смо боравили пет година. Потом смо 2018. прешли у Краљево. У граду на Ибру сам радио у приватном предузећу за производњу намештаја, а моја супруга у струци - прича Јован.

Foto: Фото Д. Зечевић

POGLEDAJ GALERIJU

- То нешто је био осећај припадности, жеља за овим поднебљем које је, за нас, некако посебно и другачије. Сигуран сам да сви они који су рођени и живели су на Косову и Метохији, а одакле су били принуђени да оду, разумеју овај наш осећај. И уверен сам да свима њима недостаје овај простор. Једноставно, фалило нам је ово небо, овај ваздух, природа, светиње, овде смо некако чини ми се и ближе Богу јер моја породица живи литургијским животом - прича овај млади домаћин.

Јован нам објашњава и да је жеља за повратком дуго тињала у њему и да су, када су сазнали да се у Житковцу крај Звечана продаје кућа, решили да је купе.
- Још је још нисмо сасвим отплатили и уредили, надамо се да ћемо то ускоро учинити, јер ова кућа је била баш то што смо желели. Нисмо се вратили у град већ овде на село јер смо хтели да нам деца живе у здравом и природном окружењу - наставља наш саговорник и додаје да је супруга Милена била мало бојажљива једино око доласка на село, будући да је у граду све доступније.

Око повратка на Косово и Метохију није се, вели, колебала, док су и његови и њени родитељи, рођаци и пријатељи били скептични и не баш благонаклони према одлуци да се врате.
- Искрен да будем, углавном су нас одвраћали од тога управо због ситуације која се последњих година дешава на северу Косова и Метохије. Говорили су нам да долазимо у велики ризик и неизвесност и да због тога не би требало да остављамо сигурност коју смо имали у централној Србији - каже Јован.

Верује и да је привилегија живети на Косову и Метохији упркос тензијама, страху и неизвесности. Истиче да је човекова слобода нешто што долази изнутра и да упркос околностима, од нас самих зависи да ли се и колико осећамо слободним.

- Сматрам да је слобода оно што човек носи у срцу, јер када у срцу носи Господа Бога за њега нема опасности и бојазни. Заправо, верујем да је привилегија живети на КиМ, јер ово је свети простор, света земља - говори нам Јован. - Свестан сам тензија и тешке безбедносне ситуације по Србе на северу Косова и Метохије, али упркос свему, притисцима и нападима, далеко је теже Србима који живе јужно од Ибра. На северу Косова и Метохије, ипак је, углавном компактна српска средина и ми Срби се морамо одупрети терору, односно не смемо дозволити да нас напади и притисци сломе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације