СЛАВИЛИ ДА ЧУВАЈУ СРПСКО ИМЕ И ВЕРУ: Када и због чега је почела да се слави Српска нова година
ПРОШЛО је тек 13 дана од дочека 2024. године, а широм Србије се поново припрема новогодишње славље за ону по јулијанском календару. У престоници и многим местима на трговима и у ресторанима и вечерас су организоване прославе, уз кувано вино и ракију, а понегде ће се уз музику вртети и во на ражњу.
Званичан календар у нашој земљи је грегоријански, али је као део традиције од 1923. остала прослава српске Нове године. Наиме, те године су забележене прве јавне прославе, како се тада писало, православне Нове године, а јавиле су се као вид отпора развоју југословенства. У време краља Александра Карађорђевића, интернационална Нова година је доживљавана као католичка, па су српски национални кругови показивали отпор према стварању југословенске нације, између осталог, обележавањем православне Нове године. Друга "најлуђа ноћ" у години настала је као знак отпора затирању српског идентитета.
- Српска Нова година се највише славила између два светска рата, али се скромније обележавала него Божић - каже др Милош Матић, музејски саветник у Етнографском музеју. - Модернизацијом државе и прихватањем новог календара, српска Нова година се славила из идентитетских разлога, а своју другу кулминацију доживела је почетком деведесетих година прошлог века. После 1918. Србе, тешко страдале у Великом рату, бринуо је голи опстанак, а не који се календар употребљава. Велики део становништва, када је Србија постала део Краљевине СХС, дочекао је Нову годину по римокатоличкој рачуници. Није било протеста ни када је Краљевина усвојила грегоријански календар. Штавише, СПЦ се тада залагала за усклађивање календара и за то је ангажовала научника Милутина Миланковића. Тек када је 1923. из Загреба неувијено поручено да су православна славља штетна и да их треба укинути јер ће то приближити Србе римокатоличанству, народ је почео да сумња да се нешто ваља иза календара. Старокалендарску Нову годину почели су да празнују као "опозициону" пркосно и јавно, иако није била државни празник. Прва јавна прослава организована је у београдској "Касини", а следећих година славило се и у другим кафанама, биоскопима, домовима ратника-инвалида...
- Наш народ, осим у градским срединама, није славио православну Нову годину, већ је 14. јануара обележавао Мали Божић или празник Светог Василија - истиче проф. др Весна Марјановић, етнолог. - Све што се радило о Бадњем дану и Божићу, понављало се 13. и 14. јануара, укључујући обредне поворке и коледаре. Уносили су се угарци бадњака, месила се велика погача василица... Углавном се прослављало према устаљеним обрасцима обичајне праксе у кругу породица. У традиционалном моделу културе везаном за другу половину 19. и почетак 20. века, Нова година није се обележавала у Србији, јер је заправо Божић означавао почетак године, новог лета. Марјановићева напомиње да су се мењали и обичаји повезани са прослављањем Нове године:
- После Другог светског рата, прослава православне Нове године била је означавана као тежак националистички испад. У време СФРЈ овај празник се славио скоро кришом, по ресторанима и у кућама. Није се остајало до зоре, а често су писане казне због певања "националистичких" песама у које је сврстана и "Марш на Дрину". У време мог одрастања кафане су радиле до 11 сати, а само 13. јануара затварале су се у девет сати. После тога би се навукле завесе и славило је друштво из тог краја. Ми, млађи организовали смо кућне журке. Највећи процват прослава српске Нове године је доживела деведесетих година, а почетком овог миленијума људи су почели да излазе на улице. За православну Нову годину везани су бројни обичаји. Верује се и да ће, ако на дан празника пада снег, наредна година бити родна. - Од Божића почињу "некрштени дани" који трају до Богојављања. Тада су, кажу веровања, але и чуда пуштени и хоће да угризу. Мали Божић је у средини тих некрштених дана, па се да би се сакупила снага понављају неки божићни обичаји да би се издржало док се Бог не појави - каже етнолог др Марко Стојановић, музејски саветник.
Карађорђева скупштинска заседања
ОСИМ српске Нове године и Малог Божића, 14. јануара слави се крсна слава Васиљевдан, посвећена Василију Великом, теологу и епископу из Цезареје у Кападокији. Архиепископ Василије сматра се оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика. Код Срба се поводом Светог Василија припрема посебан колач, погачице од пшеничног брашна - василица, а овај дан обилује живописним обредима и радњама. У јужној Србији на овај дан иду "сировари", маскирани младићи од куће до куће и терају зле демоне. У Црној Гори домаћица испече онолико пројица колико има деце у кући. На Косову и Метохији на тај дан призивају мечке, вукове и све остале опасне зверке и остављају им на раскршћима храну. Код Рома у лесковачкој Морави, Васиљијевдан се сматра једним од највећих празника. Занимљиво је да је за време Карађорђа било уобичајено да се скупштинска заседања одржавају на дан Малог Божића.
- У неким деловима Србије прави се чесница, док су се у градским срединама служиле крофне, а у једну се стављао новчић или златник. Све до друге половине 20. века у Србији је глад била уобичајена, тако да је битка за народну побожност била реална и егзистенцијална. У страху и жељи да се превладају зима, хладноћа и недостатак хране, народ се обраћао коме другом него Богу.
Слободно место само у "Загребу"
БЕОГРАДСКИ угоститељи и певачи још се са сетом сећају прослава српске Нове године у старим градским кафанама. У једној репортажи из 1984. новинар пише како је обилазио препуне кафане, али му нико није рекао да се слави српска Нова година, док коначно у Скадарлији није питао једног шефа сале да ли негде постоји слободно место да се резервише, на шта му је он одговарио да ће сигурно бити у ресторану "Загреб".
Препоручујемо
ШТА СЕ ЗАИСТА ДЕШАВА НА ДВОРУ: Александар Карађорђевић, престолонаследник, у интервјуу за недељне "Новости" открива
07. 05. 2022. у 16:07 >> 21:34
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)