"ВЕСЕЛИ СЕ, СРПСКИ РОДЕ" "Новости" са Црногорчевићима, супружницима Иваном и Даницом: Очувајмо три носећа стуба брака и породице (ВИДЕО)

И ОВОГ Божића топла и радосна атмосфера уселила се крај огњишта Црногорчевића - подгоричког свештеника Ивана, његове супруге Данице, једне од икона величанствених литија за одбрану вере и Српске православне цркве у Црној Гори, која нам је песмом "Весели се, српски роде" вратила осмех на лице.

Са дечицом Касијаном, Ђурђијом, Јованом и Савом, Фото Д. Миловановић

Сада већ чувена нумера која се пева готово на свим меридијанима где има Срба своје прво извођење имала је на Видовдан 2019. године испред Храма Васкрсења Христовог у Подгорици пред великим бројем људи, а моћни глас Данице и изузетни стихови урезали су се у срце нашег народа. Даница је компоновала строфе, док је стихове и рефрен написао њен супруг Иван.

Њихово четворо деце, девојчице Касијану и Ђурђију, те дечаке Јована и Сава подижу у духу православне вере и традиције. У кући Црногорчевића цветају породична љубав и хармонија.

- Да би једна заједница опстала, за то су потребни љубав, жртва и саосећање. Црква нас увек подучава и наглашава да је циљ и основ хришћанског живота служење другима. Управо се наше спасење одвија кроз призму и однос са нашим ближњима. Да бисмо нашли спасење, стекли висину смиреноумља и љубави Божје, неопходно је учити се трпљењу, а то значи прихватити људе онакве какви јесу и такве их заволети - каже свештеник Иван, дочекујући нас раширених руку уз поруку да на трпљењу, љубави и посвећености почивају брак и породица. - Управо је одсуство ова три елемента главни разлог све чешћих развода.

Јер, где нема љубави ту се пројављује гордост, а где нема трпљења ту влада егоизам, где нема посвећености ту је себичност и угађање сопственим интересима.

Са поглаваром СПЦ, патријархом Порфиријем, Фото Д. Миловановић

Даница, срећна мајка, једва да има слободног времена. "Вртић" и граја из радосних дечјих грла и те како је увесељавају. Тврди да јој је најбоља животна одлука била та што је релативно рано постала мајка.

- Богу хвала на томе. Сматрам да је мајчинство најлепша ствар у животу, то не смемо доживљавати као терет или као неку врсту одрицања. Приоритет ми је био да се образујем и завршим факултет, тако је и било, а познанство са мојим супругом је дошло полако, у право време, и њему и мени. Нисмо ништа планирали, ни зацртали, просто смо пустили да нас води Господ - каже Даница.

На питање какав је живот попадије поред четворо деце која тек стасавају, искрено нам одговара:

- Мој живот је једноставан, посвећен породици и Цркви, ништа другачији од осталих жена, домаћица и мајки. И пре тога сам живела једноставно и посвећена Цркви јер су ме тако моји родитељи одмалена васпитавали, тако да се није ништа драстично променило у мом понашању тиме што сам добила титулу попадије. Једино што се разликује јесте поглед друштва на тебе, па самим тим и већа одговорност према окружењу. Што се тиче организације лагала бих ако бих рекла да је лако. Али припремам се за још теже, јер како је баба Анка увек говорила - "Мала ђеца мала брига, велика ђеца велика брига". Супруг и ја смо окренути максимално нашој породици, једно другом, и то је најбитије од свега. Зато успевамо да се добро организујемо јер носимо терет једни других, када један клоне - други подиже, и обрнуто.

Црногорчевићи са игуманијом Златом , Фото Д. Миловановић

Даница верује да могу заједно да иду каријера и породица:

- Искрено ово што радим не доживљавам као неку каријеру. Не идем на концерте и наступе јер је то мој посао и зато што желим да градим своју каријеру, већ своје певање доживљавам као својеврсну мисију где промовишем најлепше хришћанске, духовне и традиционалне вредности.

Дани борбе за одбрану светиња СПЦ у Црној Гори не бледе у сећањима. Снажну енергију верном народу је кроз песме давала Даница.

- Слава Богу на свему. Заједнички у тим историјским данима, народ се стоички борио на тих, миран и стрпљив начин, уз благослов нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија. Само човек који је живео поред митрополита Амфилохија зна колико је било његово духовно зрачење којим нас је напајао. И заиста је духовна обнова Црне Горе којој смо сведоци последица у највећој мери његовог труда и подвига и његове непоновљиве личности - наглашава Даница.

Подгоричани дубоко памте њен наступ испред Саборног храма Васкрсења Христовог када је у време литија запевала стихове посвећене косовским јунацима "Црвен цвете", песму Јелене Бојовић са Косова и Метохије.

- Певам је увек радо и та песма изазове сузе у мојим очима и у очима слушалаца. Увек волим да истакнем да у Црној Гори, готово не може ниједна академија, свечаност или слава, да прође, а да се не запева нека песма са Косова и Метохије. То је срж васпитања које нам је уткао наш митрополит Амфилохије - поносно говори Даница.

Са дечицом Касијаном, Ђурђијом, Јованом и Савом, Фото Д. Миловановић

У време одбране светиња било је и оних који су нашу хероину кроз песму доживљавали као противника Црне Горе! Било је оркестрираних напада, ружних коментара на друштвеним мрежама.

- Сулудо и смешно је уопште коментарисати на ту тему да мене неко може да доживи као противника своје родне земље. Ако је разлог томе што се помене српство у мојим песмама, онда би то значило да је и краљ Никола који је био краљ Црне Горе такође противник, Његош кроз сва своја дела истиче народност и припадност србинску. Што се тиче ружних коментара, њих је увек било и биће. Захвалим се лепо и искрено и на ружним и на лепим коментарима јер и једни и други су од велике важности и помоћи.

О томе да је воле и поштују људи других вера и нација Даница има одговор:

- То ме веома радује. А највише таквих коментара има испод снимака духовних песама.

Странци из целог света осећају јаку, стамену духовност нашег народа која је вековима уткана у ово подручје.

И док Даница једва да има слободног времена због обавезе према малишанима, њен супруг Иван надовезује се на њену причу о друштвеним мрежама и савременој технологији. О томе има свој суд.

- "Све ми је дозвољено али ми није све на корист", ово су речи апостола Павла које и данас имају исто значење и тежину. Живимо у веку када наука и технологија напредују таквом брзином да је скоро па немогуће испратити сва открића како у научном тако и технолошком смислу. У свом том стваралаштву човек је тај који губи смисао и значај, на позорницу ступа технологија која све чешће добија митолошке размере а то је такозвана вештачка интелигенција. Можемо само да претпостављамо и нагађамо у ком правцу ће ићи тај нови технолошки феномен, али оно што је сигурно јесте да ће човек имати више штете неко користи. Исто важи и за друштвене мреже, које све чешће одвајају људе уместо да их спајају. То се практично може и објаснити, када сваког дана пратите нечији живот на интернету, шта једе, где иде, шта слуша, са ким се дружи, подсвесно се гаси жеља за том особом, јер о њој све већ знамо и зато нема превелике ни потребе ни жеље за дружењем.

Фото Д. Миловановић

Амфилохије - чудесна личност

ЧУДЕСНА личност међу чудесним народом, а још чудеснији изазови и превирања како на црквеном тако и на светском плану. У његовим очима је сваки човек био важан и битан, од просјака, убожјака до оних који су пред светом велики. Величина његове личности се огледала у томе што је сваком човеку пружао прилику не једну или две него бесконачно много, седам пута седам. Овако, поред осталог, о почившем митрополиту Амфилохију говори свештеник Иван, наводећи да је својом животном енергијом више подсећао на младића који је тек закорачио у живот увек жељан нових изазова, док је својим седим власима остављао утисак духовног горостаса коме ништа није непознато.

Медаља за љубав и верност

У СУСРЕТ празнику рођења Исуса Христа представници Руског дома у Београду Јевгениј Баранов и Павел Бушујов позвали су недавно Ивана и Даницу на јединствену светковину како би им била уручена Медаља за љубав и верност.

Ово признање добили су из руку поглавара СПЦ патријарха Порфирија, а свечаности су присуствовали и руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко, владика рашко-призренски Теодосије, игуманија манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата...

Ускоро две нове песме

ПОЧЕТКОМ ове године ћемо, ако Бог да, објавити две значајне песме на којима радимо веома дуго и посвећено. Прва је посвећена Републици Српској "За живот Српске". Музику и текст је писао мој супруг, аранжман Јоца Савић, а микс је Мишо Крпо, док је посебну ноту песми дао хор "Србадија" из Бијељине... Друга песма посвећена је најзначајнијој личности у српском народу - вожду Карађорђу - поносно најављује Даница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације