У ВРЧИНУ, у Ливници "Јеремић", најстаријој на Балкану, божићни празници протичу у креативној атмосфери. Припремају се да у мају, манастиру Тумане поклоне споменик Милоша Обилића, јер је, по легенди, он почео да гради ову светињу, а у јулу на годишњицу смрти чувеног деда Ђорђа Михаиловића, чувара "Зејтинлика" поклониће његову бисту која ће стајати испред Српског војничког гроља у Солуну. Полако се спремају и за свој предстојећи јубилеј - век постојања, који ће се навршити 2027. Зато увелико одабирају 25 најважнијих споменика које су урадили протеклих деценија, а које ће преточити у макете.
ОНО што је Темза за Лондон, Сена за Париз, то је Амстел за Амстердам. И много више од тога, јер су његови први становници, рибари, пре тачно 900 година на ушћу ове реке подигли прве колибе на узвишењима која су користили за заштиту од поплава. Изградњом бране на данашњем градском тргу Дам почео је 1270. године развој главног града Холандије - земље лала, кломпи и црвених фењера.
ГРБ српских и руских племића Милорадовића вратио се у Манастир Житомислић у истоименом селу код Мостара, њихову задужбину из 16. века, захваљујући Руском дому у Београду, који је покренуо потрагу за артефактима који доказују дубоке историјске везе два народа.
ВЕЋ две-три године Дејан Крудуљ из села Добрица код Алибунара ради у једној фирми у Банатском Новом Селу. Самохрани је отац и готово целу зараду распореди за основне потрепштине и оно најосновније што је потребно за његово четворо деце: Стеву (16), Софију (14), Сару (12) и Сандру (10). Бринуо је и о свом оцу који је живео са њима и недавно преминуо.
Манастир Рујан надомак Ужица, у коме је радила је прва штампарија у средњовековној Србији, има посебан значај за српску културу и историју: на овом месту је „Христу раб монах Теодосије“ 1537. године завршио штампање чувеног „Рујанског Четворојеванђеља“. Данас, скоро пет векова касније, старешина манастира отац Теодосије, казује нам да је Црква светог великомученика Георгија постала тесна за сав верни народ и да су са благословом архиепископа и митрополита жичког господина Јустина почели радови на проширењу манастирског храма.
У ПРОСТОРИЈИ Савеза слепих Србије неколико жена седи око стола. Не виденас док улазимо, али знају да смо ту. Чују наше кораке, гласове, осећајунаше покрете. У том свету без светла, њихова чула су изоштрена. Кад очине виде срце препознаје. Оне су жене које не виде, или виде тек делићонога што је у њиховој близини.
Коментари (0)