ЈА САМ СРБИН, ЕМИЛ РИХТЕР: Потресна прича о дезертеру нацистичке војске – Демонстрирао против НАТО агресије, сахрањен у Александровцу (ФОТО)

С.БАБОВИЋ

14. 01. 2024. у 17:00

ЕМИЛ Рихтер био је најпознатији дезертер, који је одбио да носи униформу нацистичке Немачке.

ЈА САМ СРБИН, ЕМИЛ РИХТЕР: Потресна прича о дезертеру нацистичке војске – Демонстрирао против НАТО агресије, сахрањен у Александровцу (ФОТО)

Foto:Zavicajni muzej Zupe

Судбина овог невероватног човека, прича је о пацифизму, личној и људској трагедији, али и хуманости српског народа, коме је припадао до краја живота.

Мештани Александровца крили су га током целог Другог светског рата, ризикујући сопствене животе. Према подацима Антифашистичког музеја у Берлину, Рихтер (1914-2009) је био четврти син скромне немачке породице, поштанског службеника Ернста Емила и супруге Елизабете. Рођен је у Есену, где је живео све до селидбе у Франкфурт на Мајни 1926. године. По завршеној Занатској школи у Гисену 1931. године, готово ће пет година лутати по Немачкој.

Foto:S.Babović,Zavičajni muzej Župe

Потом је уследила регрутација. Постао је пешадинац. У војсци су завршила и његова браћа. Двојица нису преживела хладни руски фронт.

- Већ је по одласку у војску имао проблема због пацифистичких идеја, отказа послушности, завршио је и пред судом 1937.године - открива за „Новости“ историчар Иван Брборић, који је са групом Жупљана дочекао Рихтера 2003.и 2006.године у Александровцу. - Био је у војном затвору у Глацу, а потом бежи у Чехословачку, где добија радне папире. Због анексије те земље, наставља лутање од Турске, преко Румуније, Мађарске до Југославије. На крају, до нас стиже у лето 1939.године.

Foto:S.Babović,Zavičajni muzej Župe

Рихтер је живео и радио као шустер у Александровцу све до немачке окупације. У прве две  године боравка у Жупи, живео је слободно. Услужно је цепао дрва, радио као обућар, помагао у берби, обрађивао винограде. Научио је српски језик и одлазио у нашу цркву. Када је пала и Краљевина, било му је јасно да мора да бежи.

- Месецима се скривао на Жељину и на Копаонику, да би, коначно, добио лажан идентитет, под именом Милан Петровић - каже Брборић. - Крио се у неколико кућа наших суграђана, на тавану, у подрумима, свуда где би могао бити бар мало сигурнији.

УЗ РУСКИЊУ И ЈЕВРЕЈИНА

ОДМАХ до надгробног споменика Емила Рихтера, поред урне са пепелом Немца, која је положена 2009.године, још су два гроба. До Немца почивају и Рускиња, белогардејска докторка др Татјана Корш Попирева (1901-1938) и Јеврејин, Карол Дрезден (1881-1941). Три гроба, а једно срце - српско, у коме за све има места.

Међу првима који су га чували од фашиста били су Петровићи. Извесни Никита Петровић, предратни трговац винима прихватио га је као најрођенијег. Знао је за ризике. Сурова одмазда помагачима претила је као мач. Од храброг Никите, Рихтер прелази код газда Љубе Вукмировића. Вукмировићи и Мирковићи, докторска породица из које је потекао песник Буца Мирковић, лечили су га од тифуса.

Листом се у скривању Немца придружују и друге жупске куће. Људи га крију, хране, дају му преноћиште, дојављују, помажу му да мења локације, пребацују га са једног на други таван, из винског подрума у други вински подрум.

Foto:S.Babović,Zavičajni muzej Župe

 

Срби ризикујући животе га крили од Немаца

Укратко, Срби су Немца крили од Немаца.

- Да су „моји“ сазнали да ме Срби скривају, Александровац би нестао у пламену – посведочио је касније Емил Рихтер. - Рекао сам људима да ћу надрљати, али да ће страдати и они. Нису одступили моји Срби. У Александровцу их је тада живело око 1.500. Нико реч није рекао. Сви су знали да сам ту, сви су ћутали као заливени. Чували су ме и сачували!

Када је земља дочекала ослобођење, Рихтер, ипак, није био слободан. Нове власти хапсе га без разлога 1947.године, у тренутку када се спремао за повратак у Немачку. Успева да се некако домогне Мађарске, долази до Салџбурга у Аустрији и на крају, у Фулди, у избегличком логору проналази родитеље.

Foto:S.Babović,Zavičajni muzej Župe

- Нису веровали да сам остао жив међу Србима - посведочио је новинарима Рихтер.

Тешке дане преживљала је подељена Немачка, суочена са лустрацијом и кривицом. И док су се јавно, у теорији и у уџбеницима, Немци одрицали фашистичке идеологије, пракса је, како је причао Рихтер, била болно другачија. Сматрали су га за издајицу. И тако проказан, радио је најтеже послове.

Оженио се 1951. године у Доњој Саксонији, добио је сина, али је и остао без породице. Крај живота дочекао је у Вестерленду, у старачком дому на острву у Северном мору.

Foto:S.Babović,Zavičajni muzej Župe

Учествовао у демонстрацијама против НАТО бомбардовања

Анегрет Клеменс из Антифашистичког музеја запазила га је на демонстрацијама против НАТО бомбардовања 1999. године. Носио је транспарент на коме је писало:

„Пуцајте у мене! И ја сам Србин, Емил Рихтер из Александровца жупског“ - писало је на Емиловом транспаренту.

Четири године касније долази у Александровац, први пут после Другог светског рата, а потом и 2006.године, када је о њему филм снимао Антифашистички музеј у Берлину.

Сусреће се са својим спасиоцима.

По сопственој жељи почива  у Александровцу

- Било је јако емотивно тог првог пута, седео је са њих 10 - ак, овде у Завичајном музеју, био је ту и наш чувени професор Милосав Бонџић, сви су били ганути, а Рихтер је извео колут и стој на руке, да видимо колико је жив и у доброј форми! - испричао нам је Иван Брборић. - Његови непосредни спасиоци више нису међу живима, али живо је наше сећање на храброст и Емилову љубав према српском народу. Пред смрт је позвао Анегрет Клеменс из музеја и рекао да жели да му урну положе у жупску земљу. То је и учињено 2009.године.

Рихтер по сопственој жељи почива на Старом кожетинском гробљу у Александровцу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта