МЕТРОПОЛА КОЈА ЈЕ ЖИВЕЛА САМО ОСАМ ДЕЦЕНИЈА: Публикација о 110 година истраживања Царичиног града - Јустинијана прима - расветљава тајне

АРХЕОЛОШКИ локалитет Царичин град, у подножју Радан планине, у околини Лебана, био је пуних 13 векова изгубљени град све до првих путописних записа након што су ови крајеви ослобођени од Турака, док су прве сонде, које су означиле почетак континуираних истраживања, настале 1912. године.

фото: И.Митић

Двадесетак година касније млади археолог Владимир Петковић је изашао са тезом да се ради о граду који је подигао римски цар Јустинијан Први. Иако епиграфске потврде о томе још увек нема, та теза је, захваљујући великом броју налаза и података, одавно прихваћена међу домаћим и страним истраживачима.

Од Владимира Петковића до Вујадина Иванишевића, који је истраживању Царичиног града посветио чак 45 година, археолози су пронашли на десетине објеката и хиљаде предмета.

Многи од њих иду у прилог томе да је реч о граду који је Јустинијан подигао у близини места свог рођења.

У години када почиње процедура да овај локалитет из шестог века Унеско прогласи светском културном баштином, из штампе је изашла двојезична публикација захваљујући којој ће шира домаћа и светска јавност први пут имати прилику да се на свеобухватни начин упозна са лепотом и богатством Царичиног града.

- Књигу сам наменио обичним људима. Трудио сам се да користим терминологију која ће бити разумљива широј читалачкој публици. У 11 поглавља, пратећи хронологију истраживања, на скоро 400 страна, представио сам град који апсолутно заслужује да буде неизоставни део наше туристичке понуде - истиче историчар Верољуб Трајковић, пензионисани музејски саветник и некадашњи директор Народног музеја у Лесковцу.

Прошлогодишњи добитник награде Музејског друштва Србије за животно дело наглашава да се у домаћим публикацијама о конзерваторско-рестаураторским радовима "скоро да и није писало", па се ова област први пут појављује у неком од домаћих издања.

- Идеја о писању једне опсежне публикације о Царичином граду родила се још 2006. године када смо око осам хектара локалитета, захваљујући једном од пројеката, очистили од шибља и растиња. То је била прилика и да се, уз помоћ модерних технологија, сагледа његова величина и да се локалитет учини доступнијим посетиоцима - наглашава Трајковић.

- Георадарска снимања су помогла истраживачима да се циљано баве ископавањима, што је допринело томе да се дође до бројних нових сазнања и прецизнијих података о локалитету, док је 3Д приказ открио сву лепоту некадашњег града.

фото: И. Митић

Јустинијана Прима одавно је позната по прелепим мозаицима. Значајне површине су очуване до данас, али још нема услова да се учине доступним посетиоцима. Нешто више од 300 пронађених предмета налазе се у сталној поставци лесковачког музеја, као избор од више хиљада налаза, док су они најзначајнији у Народном музеју у Београду.

Аутор публикације нам скреће пажњу и на камену пластику, на Јустинијанов монограм на једном од капитела, на фрагменте статуе овог римског цара, на његов новац, а посебно на аквадукт, дуг 22 километра, којим се Царичин град снабдевао водом.

Јустинијана Прима је живела само 80 година. Порушена је и спаљена под налетом аварских и словенских племена. Место је на којем више никада ништа није грађено, што истраживачима недвосмислено указује на то да сваки налаз потиче из рановизантијског периода.

Град је представљао важан црквени, административни и војни центар - седиште новоосноване архиепископије. Кажу да је био права метропола у малом, односно да је имао све што и неки велики град тог доба само у мањим димензијама. Царичин град се на прелиминарној листи Унеска налази од 2010. године.

Foto: Фото: И. М.

POGLEDAJ GALERIJU

Нови живот локалитета

ВЛАДА Србије у близини Царичиног града подиже центар за посетиоце. Инвестира се 194 милиона динара, укључујући и најмодернију опрему за презентацију овог локалитета. Оградом дужине око 2,5 километара омеђено је и налазиште укупне површине веће од 20 хектара.

Француско - српска сарадња

НА истраживању Царичиног града скоро пола века траје сарадња наших и француских археолога. Она је била подстицај домаћим истраживачима, а из Француске стиже и континуирана финансијска подршка пре свега у публиковању резултата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације