ХОМЕР ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА БИО ЈЕ ОБАВЕШТАЈАЦ: Тајни идентитет Филипа Вишњића, ратника, песника и ратног репортера

Гуслар је за време бојева боравио у устаничким утврђењима - шанчевима, а сваку информацију проверавао је код најмање три извора

Фото Ј. Даниловац

НАЈТАЧНИЈЕ извештаје о Првом српском устанку оставио нам је први српски ратни репортер, слепи гуслар Филип Вишњић. Његову обавештеност о припремама за устанак научници су дуго приписивали његовом блискошћу с кнезовима и устаничким вођама, које је пратио и певао им.

Нису, међутим, могли да објасне изузетно тачне описе битака које је оставио у својим песмама, све док нису пронашли сведочанства гусларових савременика: они су казивали да је Вишњић за време бојева боравио у устаничким утврђењима - шанчевима, а сваку информацију проверавао је код најмање три извора, баш као што би то радили искусни репортери.

"Први српски устанак "сликара Вељка Станојевића

Они су Вишњића описивали као високог, плећатог, снажног, са лицем нагрђеним дугим ожиљком и шаком оскаћеном ударцем дуге оштрице.

То су били белези какве су носили ратници, а не гуслари.

Слепи Филип је у " Почетку буне на дахије" дао врло оштру критику српских кнезова који су избегавали сукобе с Турцима све док ови нису почели њихову масовну сечу и оставио путоказ ка "Божјим угодницима" правим организаторима и духовнима вођама устанка "божјим угодницима" Хаџи Рувиму и Хаџи Ђери. Он су позивали народ "сваки своје да окаје старе" и 1803. су окупили 12 кнезова спремних за борбу и заклели их на дизање устанка.

Кад су, век касније, обелодањени документи из бечког Ратног архива, показало су се испод монашких одора често крили српски фрајкори и обавештајци који су долазили из Аустрије да припремају буну. Испоставило се и да је Вишњић знао у главу све јаничарске дахије и заповеднике, што није било лако објашњиво, уколико је он заиста био само слепи гуслар-просјак.

Он је вешто забележио стварне карактере устаничких вођа, и тако потомству оставио сведочанства и о њиховим лошим странама, сукобима и сујетама.

Приказ напада српских устаника на Београдску варош

Српско учено друштво је 1867. замолило Теофила Димића, управитеља школе Варадинске регименте да прибави податке о Вишњићу из села Грка, где се највећи песник „Српске револуције“ склонио после пропасти Првог српског устанка.

Димић је разговарао са Вишњићевим познаницима и савременицима из Грка и других места и известио:

- Лајтнант у Панчеву Чемерлић, који је Филипа лично познавао, и коме је Филип на свечарима више пута певао, приповеда да је Филип и књигу знао (био је писмен. прим аут.), и да су Филипу Турци - будући је певаније народно против ових дизао - очи ископати дали. Даље, да је Филип без вође увек само са два штапа ишао.

Сељани из Грка: Сима Станишић, Милан Чемерлић и Чеда Радишић пренели су истраживачима Филипову причу да је "вођа чете устаничке био и код здравих али преврнутих очију као гуслар Турке уходио" све док га ови у једном боју нису заробили и препознали и заиста ослепели. Они су открили и невероватну способност овог "слепца" да сам кочијаши запрегом.

Фото Ј. Даниловац

ПЕШАЧИО ОД СКАДРА ДО ТЕМИШВАРА

Књижевник и културни радник Милорад Панић Суреп био је заитригиран загонетним Вишњићем, који је по званичној биографији рођен у угледној породици Вилића, коју су Турци дословно истребили. Отац му је рано умро и када му се мајка преудала он је од њеног надимка Вишња направио ново презиме, које му је скривало идентитет. Према званичној верзији он је ослепео од богиња у осмој години, али када је Суреп почео да да спаја црвеном линијом тачке на карти где је Вишњић боравио током својих пешачких путовања резултат га је запрепастио: слепи гуслар је путањом налик на замршену нит прешао хиљаде километара по Босни, Србији и Црној Гори. Најјужнији крај те нити почињао је у Скадру, а најсевернији се протегао до Темишвара. Када је дошао до сведочанства самог Вишњића да се правио слеп, да би могао да уходи Турке, постало је јасно да је песник буне био – обавештајац!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације