И БРОДОЛОМИ ИСПИСИВАЛИ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ: Приче о немим сведоцима људских трагедија су и допринос познавању наше богате прошлости
БИО је Београд матична и полазна лука трговачких бродова који су довозили и одвозили људе и сваковрсну робу, кроз историју је био и ратна лука, а у водама које га запљускују водиле су се бројне, често судбоносне битке. Многи бродови који су вековима красили његове обале и чинили саставни део визуре града, данас се налазе на дну Саве и Дунава и неми су сведоци људских трагедија.
Управо тим помало тајнаственим и мало познатим олупинама, мр Гордана Каровић, подводни археолог и музејски саветник Музеја науке и технике, посветила је књигу "Заувек у Београду изгубљени бродови". Ово дело које започиње бродоломом из 15. века, а завршава се потонућем тегљача "Жупа" 2020. биће представљено сутра у 13 часова, у амбијенту сталне поставке Музеја науке и технике, а о њему ће, уз ауторку, говорити др Милан Гулић, др Бојан Димитријевић и Мирослав Хркаловић.
Језгро књиге био је пројекат "Мапе потопљених бродова београдског акваторијума", који је 2007. покренуло тек основано удружење, које је Каровићева утемељила са пријатељима и сарадницима - Aqua et Arhealogia (иначе, суиздавач књиге уз Музеј науке и технике). Биле су потом потребне године истраживања да се, како каже Каровићева, као мали допринос познавању богате прошлости Београда и његових дубоко укорењених веза са рекама на чијим је обалама поникао, читаоцима представе приче о бродовима који су тонули, затим вађени, поправљани и поново пуштани у саобраћај, све док коначно нису расходовани у београдским бродарским радионицама.
"Делиград", и први и најмодернији
БРОДОВИ су, иначе, у прошлости представљали много више од пуких превозних средстава. Били су показатељи напретка и развоја друштва и технологија кроз векове, често и симболи држава, баш као што је то био случај с "Делиградом", првим паробродом са којим је Кнежевина Србије изашла на Дунав, као и са бродовима Првог краљевског српског повлашћеног бродарског друштва - пише Каровићева, из чије се књиге може сазнати да је "Делиград" први пут упловио у матичну луку Београд 1863, а да је живот завршио у вихору Великог рата, те да су потом у његову част многи бродови понели исто име, попут самоходног теретњака поринутог 2003, који је и данас најмодренији који плови под српском заставаом.
- Реке су вековима биле основни комуникацијски, привредни и трговачки ресурс, а положај Београда, у средишту географске области у којој се у Дунав уливају велике и значајне притоке: Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш и Велика Морава, учинио је проучавање пловидбе темом од посебног значаја за његову историју - објашњава ауторка у уводу дела заснованог на проучавању архивске грађе и теренским истраживањима, и то хидрографским и геофизичким мерењима, археолошком проспекцијом на локацијама потопљених пловила, анализом подводних видео-снимака, интервјуима са рониоцима и аласима.
Топови на дну Ушћа и код Шапца
ПОСТОЈИ, нажалост, само један београдски археолошки налаз који указује на остатке срдњовековних и раних нововековних бродова потонулих током битака које су се тада водиле, указује ауторка књиге:
- У питању је бродски топ подигнут с речног дна код ушћа Саве у Дунав испод Београдске тврђаве. Тај случајни налаз, који је на основу типолошких карактеристика датиран у 15. век, највероватније је заједно са бродом доспео на дно током једне од турских опсада града - 1440. или 1456. године- пише Каровићева и подсећа да је и у Сави код Шапца пронађен бродски топ (на слици) из истог периода.
Књига започиње цртицама из средњовековне историје, а њено најобимније поглавље посвећено је бродовима страдалим током ратних сукоба, првенствено судбинама бродова трговачке морнарице у тим историјским вихорима. Највећа разарања и на рекама донела су два светска сукоба у 20. веку. Одвојени сегмент бави се бродовима страдалим услед природних непогода: олујних ветрова и ледених стихија, а у књизи су и они који су на дну река завршили после фаталних судара.
- За сада смо најстарији податак о потонућима због олујног времена пронашли у 1782. години, траг до бродова потопљених због залеђених река води нас до децембра 1789, а прво потапање услед судара налазимо тек у 1858. години - открива Каровићева.
Било је и случајева у којима је било немогуће утврдити узроке потонућа. Таква је била судбина путничког брода "Београд" који се једног јутра 1963, после дугог живота, нашао на дну Саве у чукаричком зимовнику.
- Књига о бродовима не би се могла ни замислити без прича о људима који су радни век посветили речном бродарству и неретко бивали жртве свог позива. Прибележен је зато сваки пронађени податак о капетанима, крмарима, машинистима, морнарима, ложачима и другим бродарима које "велика историја" ретко спомиње - напомиње ауторка.
Широкој публици ову проблематику приближавају многобројне илустрације овог обимног дела, штампаног на више од 340 страница. Ту су цртежи и фотографије бродова, архивска документа, подводни снимци, графички прикази снимања речног корита, па чак и немачка карта са приказом локације потопљених југословенских бродова из јуна 1941. године.
Од Дунава до Балтика
ПО образовању Гордана Каровић је магистар археологије, а по занимању кустос збирки водног саобраћаја Музеја науке и технике. Посао, али и љубав према роњењу, развијена у младости, водили су је на археолошке локалитете по рекама Србије на Дунаву, Сави и Тиси, али и на Јадран, Балтик, Црно и Средоземно море.- Књига "Заувек у Београду: изгубљени бродови" не говори само о Београду, па ни само о бродовима, нити су у питању тек неки "прилози познавању историје пловидбе" - тврди у рецензији др Милан Гулић, научни саветник Института за савремену историју. - Ова књига је много више од тога. Она је сведок трајања, историјских континуитета и дисконтинуитета, грађења и рушења, живота и смрти, успеха и неуспеха. Боље рећи, ова књига дубоко задире у целокупну историју Србије, пратећи преко река и бродова оно кроз шта су пролазили њена престоница и, уопште, држава и народ.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)