ГРЧЕВИТО СЕ БОРИО ЗА ПРАВА СРБА: Рођендан Светозара Милетића од ове године у календару државних свечаности

У КАЛЕНДАР најважнијих датума државе Србије јуче је и званично уврштен 22. фебруар 1826, дан када се у кући породице Милетић у Мошорину родио Светозар, првенац од седморо деце занатлије Симеона и његове супруге Теодосије, који је доцније израстао у народног трибуна Срба у Аустроугарској, градоначелника Новог Сада и борца за присаједињење области данашње Војводине Краљевини Србији.

Ј.С.

Недавном одлуком српске Владе, Милетић је једини великан наше историје чији ће датум рођења убудуће бити обележаван као значајан датум наше историје. Прва државна свечаност, уприличена је јуче поводом Милетићевог 198. рођендана, на Тргу слободе у Новом Саду крај импозантног споменика "српском тићу".

У присуству представника Владе, војске, покрајинских и градских институција, владике бачког Иринеја и свештенства СПЦ, као и многих Новосађана, крај споменика су положени венци уз тактове химне коју је панчевачки прота Васа Живковић написао 1870. када се Милетић спремао у затвор у Вац: "Оро кликће са висине, на њег оздо кевћу псине, не бој нам се сиви тићу, ми смо с тобом Светозаре Милетићу!"

Министар Селаковић обратио се скупу беседом да је Милетић био јединствена личност и део плејаде великих Срба северно од Саве и Дунава, који су оставили велики печат једном времену. Нагласио је и да је Милетићевим рођењем успостављена политика државотворности српског народа не само у војвођанским областима него и широм нашег духовног и културног простора.

- Умро је 1901, али његова политика жива је и данас. Зато, обележавамо његов рођендан у години у којој ћемо славити и два века од рођења Бранка Радичевића, као и Стјепана Митрова Љубише, Светозаревог савременика на другом крају Аустроугарске империје који се грчевито борио за права Срба - казао је министар Селаковић, уз напомену да "ова духовна обнова, није ништа мање вредна од брзе пруге од Београда до Новог Сада, ка Суботици и Будимпешти".

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић подсетио је да је Милетић потекао из редова бунтовних и храбрих Срба - Шајкаша, те да је одрастао на Косовском завету.

Покрајински секретар за културу и верске заједнице Драгана Милошевић нагласила је да је за своје српске идеале Милетић жртвовао све: материјално благостање, лично и породично спокојство, слободу и физичко и ментално здравље.

Овог снажног борца за национална права свога и других немађарских народа, угарске власти нису могле мирно посматрати нити више толерисати његов огроман утицај и популарност у целом Српству. Најпре је одлежао годину дана у затвору у Вацу и на крају као недужан ослобођен оптужби. Његово тамновање још више је повећало његов углед међу сународницима.

Када су Србија и Црна Гора 1876. ушле у рат против Турака уз политичку, па и материјалну подршку Милетића и његове Српске слободоумне странке, угарска влада одлучила је да га дефинитивно сломи и уклони са јавне сцене. Ухапшен је је 5. јула. Дуго је држан у истражном затвору циничног имена "Фортуна" у Будиму, а тек 1878. на монтираном процесу осуђен је "за велеиздају" на пет година тешке тамнице. Физички и духовно оронуо, помилован је и ослобођен крајем 1879.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације