ОД ОДБЕГЛОГ МЛАДОЖЕЊЕ, ДО МУШКАРЦА СА ЖЕНИНИМ ПРЕЗИМЕНОМ: Матичар открива тајне са венчања - међу младенцима и пар из старачког дома
ДЕЛУЈЕ као сасвим обична прича - двоје се воле, забављају, па одлуче да своју љубав крунишу браком.
Први корак ка томе је одлазак пред матичара и изговарање такозваног судбоносног ДА. Међутим, није увек тако, о чему сведочи Радивој Мрђа, човек који је читав радни век, дакле више од 30 година, провео као матичар у Општини Нови Београд, све док се није пензионисао крајем 2016.
Објашњава нам да је волео свој посао јер је врло динамичан. Како се већином венчавају млађи људи, сви верују да је то за цео живот. Због тога је и узбуђење велико.
- Сви су усхићени, млада и младожења не знају где се налазе, унезверени су, рука им дрхти кад треба да се потпишу, а иза њих стоји неких сто-двеста људи који их фиксирају погледима. Ма, све је напето због важности тог момента - каже наш саговорник, који сасвим другачије обавља венчања када су у питању људи које познаје, односно његови пријатељи. - Тада не могу да будем класичан ћата. Понесе ме атмосфера, па се аутоматски сасвим другачије понашам.
Кад младожења побегне
Издваја ли се неки догађај као посебно занимљив?
- Увек исклизне нешто што не очекујеш. Имао сам један случај када сам, на дан венчања, као и увек, формално, младожењу и младу питао да ли добровољно ступају у брак. Он је рекао "не", окренуо се и изашао из сале. Ситуација је баш била непријатна. Гледам, не знам како да реагујем, пола гостију је згрануто, не знају шта да раде... Језив тренутак! Ни дан данас ми није јасно зашто је то урадио. Могао је ноћ уочи венчања да обавести те људе, да их не малтретира, јер већина жена иде код фризера, мушкарци се сређују, па купују гардеробу, поклон, цвеће... Имали су могућност да оду негде другде на викенд и због те свадбе су све одложили, а онда им "овај" каже да неће да се жени.
Шта је млада урадила?
- Умало се није онесвестила... Боље је причати о свадби као о нечем лепом. Гледам, у новинама је вест кад се побију млада, младожења, кумови и остала фамилија, "наши" против "њихових"... О венчању би требало да се пише афирмативно, као о лепом чину који се у принципу догађа једном у животу.
Muškarci sa ženinim prezimenom
Uzimaju li muškarci ženino prezime?
- Uzimaju. To je bilo moderno 90-ih godina, iz razloga što svi oni koji su imali bilo kakav problem sa zakonom van Jugoslavije, pa Srbije, možda radili na "divlje" ili nisu mogli da izađu iz zemlje ako su imali zabranu ulaska u Nemačku, Austriju, Grčku.. Nisu bili kriminalci (mada je i njih bilo), pa su pribegavali triku. Nekada su se venčavali i pro forme sa nekim - uzmu ženino prezime, promene dokumenta pa Nemci, recimo, više ne znaju da je to ta osoba. Po našem zakonu, kad neko menja prezime on mora da podnese zahtev, pa se traži provera od SUP-a da se protiv njega ne vodi krivični postupak. U suprotnom, ne možete da promenite prezime. Jedino kada sklapate brak to možete da učinite bez provere. Bilo je i slučajeva, mada retko, da mlada na svoje doda mladoženjino prezime a on na svoje njeno.
Венчавао и малолетнике
Догађа ли се да неко каже да има нешто против, као у филмовима?
- Није било тога. Ви питате кумове, сведоке, а не госте, они вам кажу да су подаци тачни и да су те особе пред вама баш те, па питате младенце да ли добровољно ступају у брак, они кажу "да" и то је то. Друго је када се венчавају малолетна лица. Онда морате да имате одобрење, судско решење... Веначавао сам и малолетнике. Они, по закону, могу да ступе у брак са 16 година.
Када је постало модерно да жене задржавају своје презиме или додају мужевљево?
- Крајем 90-их, почетком 2000-их година. Није то баш тако често. Многи људи који су медијски експонирани имају два презимена, па изгледа као да је реч о масовној појави, али није тако. Ни дан данас, пошто у свему копирамо Запад, не можемо да схватимо да име и презиме јавних личности нема благе везе са оним што пише у њиховим званичним документима. Не пише Лејди Гаги то у пасошу. Она је Лејди Гага са маркетиншки. А ми мислимо да ћемо изгубити свој идентитет ако променимо презиме. Испада да су наше мајке и баке биле робиње јер су, забога, када су промениле презиме промениле све. Најинтересантнија ми је била млада мајка која је дошла да промени презиме зато што јој је дете кренуло у обданиште и питало је: „Мама, зашто се ти презиваш другачије него тата? Како се маме и тате свих мојих другара исто презивају?" Она је дошла да промени презиме у мужевљево, да би се исто презивали.
Да ли су младенци имали трему и како сте им помагали да је да разбију?
- Може да прича ко шта хоће, ипак је то тренутак када иза вас стоје ваши родитељи, фамилија, браћа, сестре, сто пари очију гледа у вас... Како онда да не осећају трему? Стално сам се трудио да ме ти младенци не доживаљавају као неког бирократу који их ту нешто малтретира, гледао сам да их расположим, опустим, да схвате да је то њихов дан, да је сад и никад више и да су на том венчању они главни, да сам ја ту због њих, да им сви само помажу у томе да тај тренутак буде што лепши и бољи. Трудио сам се да увек имам осмех, без обзира на то како сам се осећао, само да би њима било лепо. Њих од ране зоре родитељи, буде их, терају: "хајде, шминка, облачи се, фризерка, гардероба, ево долазе по младу...". Најрадоснији дан им почиње са виком трком. Можете мислити какав је пакао око њих, па још ја треба да их "давим" а они једва чекају да дођу у ресторан, да почне музика и да их сви оставе на миру.
Имали сте простора да мало импровизујете или сте увек морали да се држите оног што морате да кажете?
- Трудио сам се да, кад год могу, импровизујем. Већина мојих венчања нису била класична, свако је било посебно.
Како то мислите?
- Када правиш записник, почнеш неку лепу причу са њима, они буду одушевљени. Гледао сам да што више избегнем сувопарне законске одредбе и да им упутим људске, топле речи. То једноставно крене из вас. Неки пут се разнеже, а и ја, поготово када се венчавају моји пријатељи или њихова деца. Некога ко ти је толико драг одједном почињеш другачије да посматраш: "Е, сад си се оженио и постао човек. Преко ноћи, чуј!".
Да ли вам се догађало да поново венчавате исти пар који се у међувремену развео?
- Јесте, и замолили су ме да, ако може, на венчању буду само кумови и они. Што се матичне службе тиче за нас је битно да буду два сведока, млада и младожења. То су увек веселе сцене.
Колико сте имали венчања дневно?
- И по 25, кад дођу мај, септембар и октoбар, изгинемо од посла. Игром случаја, када смо пребацивали књиге у компјутере, сазнао сам да сам венчао више од 14.000 парова.
Младин брат погинуо на дан венчања
Колико је то лепих момената...
- Да, баш тако. Нажалост, било је и тужних, 90-их година, када се гинуло. Једног јутра ја спремам папире за венчања, кад долази момак који се представља као кум који је требало да буде ту у 12, а дошао је у 8 часова. Каже ми да младенци отказују венчање. Ипак сам понео документа у 12, мислећи да ће можда доћи, можда су се посвађали па ће се предомислити... Кад - долазе сватови, музика за венчање, нека жена говори: "Хајде музика, песма, весело!", а иза ње иду младожења, млада и кум, онај дечко који је долазио да откаже. Њих двојица држе младу испод руке, она се тресе и плаче. Размишљам да није реч о венчању под присилом, у том случају не смем их венчам. Сви сватови седе као на парастосу, осим те жене. Она ми прилази и каже: "Знате шта господине, ја сам младина мајка, јутрос су ми јавили да ми је син погинуо на ратишту у Босни. Требало је да дође на свадбу, толико се радовао, ћерка и син су били много везани једно за друго. Данас се веселимо, а од сутра тугујем". Нисам могао ни слово да изустим. То је најтужније венчање које сам имао.
Требало да се венчају 6. априла 1941
А најлепше?
- Једно много лепо било је када су дошли бака и дека из Дома стараца на Бежанији. Требало је да се венчају 6. априла 1941. Он је био официр Југословенске војске, а она учитељица. Тада је кренуо рат, бомбардовање, нису се венчали, он је отишао на фронт, био у немачком затвору, после тога отишао у Америку и вратио се да умре у Србији, 1989-1990. Узео је собу у Дому и, можете мислити, у соби поред њега - она! Она се никада није удавала, а он је имао децу и породицу. Све време су се држали за руке. Замислите каква је то љубав, чудо једно! Верујем да су после тога поживели још неколико година, уврх главе.
Препоручујемо
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
ОБЈАВЉЕНЕ НАГЕ ФОТКЕ НАШЕ ВОДИТЕЉКЕ: "Муж ме је наговорио да се скинем"
"МОРАМ да признам и да сам у криминалној финансијској ситуацији и свака зарада ми је битна. Нисам добила неки невероватно висок хонорар, али јесте довољан да будем задовољна и да могу себи да обезбедим неке ствари."
08. 11. 2024. у 21:35
Коментари (0)