МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА: Милорад Перић, времешни обућар из околине Параћина, још памти „златна времена“ за овај стари занат (ФОТО)

ПОПРАВКА обуће један је од старих заната у нестајању, али не и за Милорада Перића, који упркос годинама које је нанизао (74) и данас често узима ципелу и чекић у руке!

Фото: З. Рашић

Цели живот био је обућар, и још увек је. Иако ће још мало па деценија како се пензионисао, кад год из оближњег Чепура, где живи, дође у Параћин и наврати у своју некадашњу радњицу, увек се појави неки познаник са оштећеном обућом у кеси.

- Поправим ако могу. Сад то чиним из задовољства и љубави јер још увек пронађем остатак неког материјала за поправку. Иначе је све мање обуће која се поправља јер су ђонови углавном готови, ливени. Скоро да се и не сећам кад сам на мушкој ципели урадио пенџета – прича, за „Новости“, времешни саговорник.

Виспреног ума, памти тачан датум кад се први пут срео са обућарством. Било је то 31. јула 1967. Имао је седамнаест година кад је отишао на овај занат и уписао двогодишњу средњу школу ученика у привреди (ШУП). У његовом одељењу било је шесторо будућих обућара и неколико четкара. Пре подне је ишао на посао - праксу у обућарску задругу у центру Параћина, а од 13 сати журио је у учионицу. И тако свакодневно.

Перић нам открива да је за обућарство то било пристојно време. Задруга је имала шездесетак радника, врхунских мајстора. Обућа се правила ручно и свако ко је хтео могао је ту да научи занат, да стекне знање и умеће. Израђивали су и ХТЗ обућу за Стаклару.

Чим је завршио школу, Милорад се одмах запослио, постао је калфа. Потом је деценијама радио у параћинској обућари, некадашњој Фабрици „Петрус“, све док на њу није стављен катанац. У бараци од неколико квадрата успео је да отвори своју радњу. Посла је било баш много, а он је радио сву врсту обуће  - лепљену, ковану, шивену, такозване флекс ципеле...

- У фабрици, док није пропала, био сам мајстор. Водио сам монтажу доњих делова обуће. Производња је прво била ручна, после машинска. Запослених радника смо имали око 200, повремено и више. У погону са две машинске траке шило се у две смене. Израђивали смо квалитетну кожну обућу, италијанске моделе јер смо имали партнера из Италије. Са својом радњом почео сам још из радног односа, заједно са супругом Радмилом која је такође завршила обућарство. Златно време било је док је радила фабрика штофова. Жене, кад пођу на посао, прођу поред наше радње и оставе нам обућу за поправку, а узму је  у повратку. Данас, штофара је затворена, ципела за поправљање је све мање, баш као и обућара. И овај мој занат се гаси, а мало је младих који желе да га науче.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Без обзира на све и што је технологија израде обуће много другачија, Милорад тврди да од обућарства ипак може да се живи.

- Данас се махом патика носи, а ђонови на обући су ливени. Највише је то за једнократну употребу – носиш, износиш, па бациш. Ипак, има још квалитетне кожне сандале, ципеле, чизме. Јесте скупо, али је кожа закон за обућу. Тада се има шта поправљати, поготову на женским ципелама затреба флекница. Раније сам поправљао до хиљаду пари женске обуће месечно, мислим на флекнице. Има ту посла за доброг мајстора иако се сад више носи широка пета – наглашава, са носталгијом, наш саговорник.

Овај вредни занатлија, мада у осмој деценији, бави се још и повртарством, али највише воли да се дружи са људима, због чега готово свакодневно навраћа у своју радњу. Сина јединца усмерио је такође на занат. Постао је врхунски металац. Јер, како Милорад, кога сви зову обућар Миле, тврди, сваки занат је златан. А добри мајстори данас су све траженији и тешко се до њих долази. З. Рашић

Препоручујемо

Репортаже

0 19

КАД ЈЕ МЕДВЕД ИЗНЕНАДИО МЕШТАНЕ ЈУЖНОГ БАНАТА: Није виђен стотинак година, а онда се 2018. ушетао у њихов атар

31. 05. 2024. у 10:31

Панорама

0 2

ПРВИ ПУТНИК ЈОСИП БРОЗ: На данашњи дан прорадила пруга Београд-Бар

30. 05. 2024. у 06:30

Србија

0 23

ЛУТКЕ КОЈЕ ПОД ЗЕМЉОМ СПАВАЈУ: Природни феномен код вршачког села Куштиљ, окруженог лесним заравнима

31. 05. 2024. у 10:32

Србија

0 1

СВАКИ ПОЈЕО ПО СТО ЋЕВАПА: Најјачи људи на свету, после Мартиника и Будимпеште, стигли у Србију и центар Зрењанина (ФОТО/ВИДЕО)

25. 05. 2024. у 17:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације