ХИМАЛАЈЕ НЕ БИСМО НАДВИСИЛИ БЕЗ ИБРЕ: Некадашње старешине 63. падобранске уручиле признање колеги пилоту Зинаиду Ибраковићу

У ДРЕЖНИКУ код Ужица, некадашње старешине, сада резервисти 63. падобранске бригаде, окупљени у тим "Небеске видре", уприличили су Меморијални скок и тако обележили 20 година од када су поставили светски рекорд: групни скок са 9.205 метара без употребе кисеоника, при чему је свој рекорд надмашила и "анушка", како од милоште зову авион "анов АН 26", који се у тој мисији "попео" готово 1.705 метара изнад свог тзв. плафона лета, прописаног по летној књижици произвођача.

FOTO: Privatna arhiva

Скокове у знак сећања на највећи падобрански подвиг у нас извели су пуковник Ненад Кузмановић, заставник Иван Ђорђевић и генерал Јелесије Радивојевић, и то право у генералову златиборску авлију у Дрежнику. После приземљења прослављени командант 63. бригаде упутио се право према "шефу 'анушке'" пилоту, потпуковнику Зинаиду Ибраковићу, да га "укори" што сада није пилотирао "утвом" као на АН 26, онда када су постављали светски рекорд.

А, потпуковник Ибраковић никада није причао ни како је оборио светски рекорд у плафону лета својом "анушком", дижући је 1.705 метара више него што "може" тог 12. маја 2004. Није говорио ни како су то примили у Кијеву, где је била Фабрика за склапање "анова". Није причао ни детаље породичне драме на почетку грађанског рата 1991, коју је преживљавао са породицом и својим друговима са којима је везан официрском заклетвом.

FOTO: Privatna arhiva

Додаје и да је "анушку", ту "птицу" под редним бројем 71371 давне 1981. у ЈНА примио заставник Ђурица Станковић у Нишу.
- Ако авиону АН 26 оставите "суве моторе" он може на месец! Проблем код скока са екстремне висине од 9.205 метара коју смо достигли био је што никад нико пре није отварао падобранску рампу на овој висини, а то заправо успорава "птицу" и нарушава њену савршену аеродинамику. Око тог техничког детаља било је после највише питања у Кијеву, где су се налазили конструкторски бирои "Анов" - објашњава Ибраковић.

А Зинаид неће да заобиђе ни сећање на генералну пробу славног скока из 2004, када је направљена грешка па су падобранце уместо на Батајницу избацили на Сурчин скоро под авион једне авио-компаније који је био на полетању:

FOTO: Privatna arhiva

Затим, Ибраковић не крије да је током 43 године службе био и озлеђен, додуше на земљи и накратко, али довољно да оседи. 
- Маја 1992. на последњи празник ваздухопловства ЈНА чак четири пута сам излазио пред строј колега да би ме наградили. Пар дана касније звали су ме у канцеларију Команде транспортне бригаде у Нишу, где ми је речено да више не долазим на посао. Некоме из Београда је био сумњив мој ДНК. Официр који ми је то саопштио хтео је у земљу да пропадне, а ја умало нисам умро. Срећом, срамота је трајала три месеца, али за мој образ и схватање части то беше као 300 година.
Додаје да у Нишу за 20 година живота никад нису имали проблем због порекла:
- Супруга Бландина је из Хрватске, син Мирза је рођен у Нишу и сада је агроинжењер у Новом Саду. Са њим, његовом женом Душицом и унуцима Вањом и Александром сада живимо у Новом Саду. Ниш нам је заувек остао у дивном сећању - каже Ибра. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације