ОТКРИВЕНА УМЕТНИЧКА РАДИОНИЦА: Нови резултати археолошких истраживања Феликс Ромулијане
ОВОГОДИШЊА археолошка истраживања царске палате императора Галерија, Феликс Ромулијане у Гамзиграду, која су реализовали тимови стручњака са Археолошког института у Београду и Института у Франкфурту, донела је нова сазнања о овом велелепном здању које се налази на Унесковој листи светске културне баштине.
Фото: С.М.Јовановић
Истражујући објекте, источно од палате који прате линије опште оријентације главних зграда и утврђења Ромулијана, идентификоване магнетометријским истраживањима Немачког археолошког института још 2012, археолози су пронашли нове грађевине за које верују, да су представљале уметничку радионицу.
- Верујемо да се нека радионичка делатност обављала у њој, најпре, због специфичног налаза декоративног камена. То је најскупоценија врста камена у Римском царству. У питању су црвени египатски порфир и зелени пелопонески порфир, који су имали највећу вредност међу свим врстама камења у Римском царству, коришћени су само у царским комплексима и за израду царских статуа - каже др Стефан Поп Лазић, научни сарадник Археолошког института у Београду.
Уметничка радионица, ширине око 15 метара и више од 60 метара дужине, на основу материјала и истражених слојева, хронолошки се доводи у везу са главним комплексом Феликс Ромулијане.
- Досадашња ископавања су потврдила тумачења која су имплицирана геофизичким истраживањем. Зграда ширине 15 метара са централним низом кровних носача у северном делу прати оријентацију друге палате унутар Ромулијане. Аномалија идентификована као периметрални зид је заиста зид са значајном основом, који се завршава структуром налик на кулу на истоку комплекса - каже др Кристоф Румел, представник Археолошког института из Франкфурта и додаје да "прелиминарна датирања ове локације сугеришу на активности од касног трећег и раног четвртог до шестог века".
Археолози наводе да оградни зид око источног насеља и грађевина у њему, одговарају оријентацијама грађевина унутар утврђеног меморијалног комплекса.
- Ове године смо са једним ископом кренули у истраживање једне од тих грађевина која се појављује на геофизичком снимку, дела зида и куле улазног дела у тај ограђени комплекс, вероватно капије, што ћемо у будућности покушати да потврдимо. У следећем ископу који смо имали, имали смо још значајнији резултат а то су зид и конструкција коју нисмо у потпуности успели да истражимо. Та конструкција је веома моћно утемељена, квалитетна римска градња, камен и малтер који има чврстину и вероватно је представљала један од зидова куле. Могуће је да су биле две куле постављене на улаз, на капију, која је водила даље према источној капији - казао је др Румел.
Стручњаци истичу да грађевина има централну колонаду стубова и моћне зидове те очекују да им наредна истраживања одгонетну неке од тренутних тајни гамзиградске царске палате.
- Велики је успех што су ископавања настављена и веома смо захвални Институту из Франкфурта који је претпрошле и ове године обезбедио комплетна средства за ископавања на Феликс Ромулијани. Оно што нас радује је и да смо договорили да се и наредне године наставе истраживања комплетног источног насеља поред палате - каже Вујадин Милошевић, директор Народног музеја у Зајечару.
Новац цара Анастасија
Ромулијана јесте тетрархијски меморијални комплекс који је настао за време владавине цара Галерија. Међутим, она је и значајан рановизантијски локалитет и читав низ објеката је из периода шестог века, а међу најзначајнијима су базилике. Са овим потврдама, са новцем цара Анастасија из периода 512-517. године, ми можемо да кажемо поуздано да се и у време ране Византије одређена активност дешавала у том источном насељу - каже др Поп Лазић.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
АЦА ЛУКАС: "Покушали су да ме убију на Јахорини" - огласила се полиција
ПОЛИЦИЈА у Источном Сарајеву ухапсила је Н.М. из Пала због сумње да је 11. јануара на Палама, аутомобилом пасат више пута ударио у задњи део возила ренџ ровер, у којем су се налазили певач Аца Лукас и његов возач.
12. 01. 2026. у 13:06
"ДОКТОРИ МИ НИСУ ДАЛИ НИ ДА ЖИВИМ": Кемал задње тренутке доживео на дијализи - уз ЦИГАРУ
КЕМАЛ МОНТЕНО, легендарни сарајевски певач и композитор, преминуо је 21. јануара 2015. у Загребу од компликација након трансплантације бубрега
12. 01. 2026. у 07:33
ШТА ЗНАЧИ ФАХРЕТА? Турчин Брени открио значење имена: "Мислим да оцртава моју праву личност"
ФАХРЕТА Јахић, познатија под уметничким именом Лепа Брена говорила је далеке 1982. године за часопис "ТВ Новости".
12. 01. 2026. у 14:30
СКРАСИО СЕ СА ВОДИТЕЉКОМ: Редитељ је био муж Неде Арнерић, са Тањом Бошковић има двоје деце, волео је и мисицу и њену рођаку
ПОЗНАТИ редитељ, продуцент и сценариста Дејан Караклајић учествовао је у стварању бројних култних остварења попут: "Љубавни живот Будмира Трајковића", "Максиметра" и "Кино ока", али и серија "Тајне винове лозе".
12. 01. 2026. у 09:55
ЖЕЉКО СКРХАН: "Када одем у Мостар, обилазим само гробове"
ПЕВАЧ тврди да се враћа у родни град, али врло ретко.
12. 01. 2026. у 08:06
ЗВЕРСКИ ПРЕТУЧЕН: Трагична смрт нашег глумца и даље се памти
ГЛУМАЦ Драган Максимовић Макса преминуо је од последица бруталног пребијања од стране групе неонациста, навијача Рада.
12. 01. 2026. у 13:39
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Најновије из рубрике
БОГИЊУ ВЕСТУ НЕМЦИ УЗЕЛИ ЗА РАТНИ ПЛЕН Непознато о Смедеревској тврђави: Статуа лика из римске митологије чувала двор Бранковића (ФОТО)
ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, а и данас многе чињенице о средњовековној лепотици на Дунаву нису знане широј јавности. Једна од њих је постојање вредних скулптура које су углавном однете као немачки ратни плен у Првом светском рату.
12. 01. 2026. у 07:00
ГУСЛЕ ОДЈЕКУЈУ РАВНИЦОМ: МЛАДОМ Новосађанину Василију Голубовићу (14) древни инструмент је дубоко у генима (ФОТО)
И ШИРОКОМ војвођанском равницом разлеже се глас гусала. И уз њихов оштар и драматичан звук, стижу и епске песме из грла младог Новосађанина Василија Голубовића. Тек му је четрнаест лета, а половину свог досадашњег живота провео је свирајући овај инструмент уз који су се вековима опевали догађаји из националне историје.
11. 01. 2026. у 21:27
САВА СРПСКИ РОД УВЕО У СВЕТСКУ ИСТОРИЈУ: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља
ОВОГ месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као "нови савршени народ". Вероватније је, ипак, да нећемо на прави начин обележити овај значајан датум и да ће то бити још једна у низу годишњица које, по правилу, као да не умемо да препознамо, иако не постоји личност која је оставила дубљи, трајнији и свеобухватнији траг од Светог Саве - ни у духовном, ни у политичком, ни у културном смислу, са жаљењем констатује проф. др Влада Станковић, шеф Катедре за историју Византије на Филозофском факултету у Београду.
11. 01. 2026. у 20:42
ЈУЛИЈУ ОТЕО ОД ЛЕДЕНЕ ЂЕТИЊЕ: Марко Дидановић на Божић 2025. спасао шестогодишњу девојчицу
НА Божић прошле године, Бог је погледао малену Ужичанку Јулију, њенупородицу и све Ужичане. Марко Дидановић, Ера на привременом раду уАустрији, дошао је у свој град на одмор и са другом Бојаном Старчевићемизашао је одмах на ледену Ђетињу "да који пут забаце", али се уживањеубрзо претворило у застрашујућу драму. Испоставиће се - са срећнимкрајем: овај момак неустрашивог срца, борећи се против бујуце планинскереке, спасао је тог дана живот шестогодишњој девојчици Јулији.
11. 01. 2026. у 20:41
СКРОМНИ ХЕРОЈИ ИЗ КИКИНДЕ: Никола Лињачки и Душан Сантрач голим рукама из запаљене куће извукли двоје тешко повређених суграђана (ФОТО)
Никола Лињачки (44) и Душан Сантрач (39) из Кикинде упознали су се случајно кад су се затекли на истом месту у исто време, у Улици Милоша Великог, у тренутку када се у породичној кући догодила снажна експлозија, а потом и велики пожар.
09. 01. 2026. у 14:00
Коментари (0)