КАКО ДАНАС ЖИВЕ СРБИ У ПЕТРИЊИ? Закон им даје сва права, али живот то демантује
ЧИТАВ "оркестар" грађевинских машина чуо се Петрињом. Кранови, обичне и ауто-мешалице, вибро-плоче, виљушкари, камиони кипери..., "окупирали" су језгро овог банијског градића на ушћу Петрињчице у Купу. Чини се да је тек сада у замаху њена обнова од разорног земљотреса који ју је погодио крајем децембра 2020. Обнављају се и реконструишу грађевине које је потрес мање оштетио, из темеља се подижу нове на местима оних којима спаса није било, све врви од грађевинаца, неких стиглих чак из Непала...
Иако је сада у таквом "руху", више обавијена најлонима него отворена за око пролазника, не можемо се отети утиску да је Петриња лепа, лепо уређена варош. Разговор о њеној лепоти неизбежно води у историју, која недвосмислено каже да су изградњи и напретку овог града умногоме допринели и Срби.
А, има ли их и где су данас у овом граду после геноцида који су над нашим народом у име злогласне НДХ починиле усташе у Другом светском рату и погрома који су њихови истомишљеници спровели 1995. у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције потпомогнуте снагама НАТО?
На попису становништва 1991, уочи несрећног грађанског рата и распада СФРЈ, у самој Петрињи било је 18.706 становника, Срба је било 8.445, а Хрвата 7.662. После нешто више од три деценије, укупан број становника у граду смањио се за 35 одсто, а Срба још више па их је данас свега око пет одсто у целој општини. Окупљају се око активности Српског народног вијећа (СНВ) и петрињског пододбора Српског културног друштва "Просвјета" на чијем челу је Мара Вилус, енергична, упорна, мудра жена која нас је примила у Петрињи у свом дворишту испред контејнера у којим су живели после земљотреса. Са њом је био и њен супруг Душко и једна од чланица друштва Маша Дујић.
- Дошли сте ми баш у дану када су мајстори излили плочу за нашу нову кућу и знајте да сте увеличали нашу радост - рекла нам је Мара уз осмех. - А, "Просвјета" је у Петрињи после земљотреса остала без простора. Од оснивања нашег пододбора 2001, имали смо га на више места: овде у пословном простору моје куће, у Моштаници у Друштвеном дому где смо окупљали мушку и женску изворну певачку групу, тамбураше, фолклораше свих узраста... Имали смо некада и по 90 чланова, а сада нас је 25. Деца расту и одлазе на даље школовање, млади се селе у друге градове и државе, старији су већ многи преминули или им здравље не дозвољава да наставе активности у "Просвјети"...
ВУК УЧИО "НЕМЕЦКИ" ЈЕЗИК
ПОНОСНИ су Срби у Петрињи и на своје сународнике рођене у овој општини. На носиоце "Карађорђеве звезде" Милоша Дробњака и Петра Петровића Пешкира, на војводу Стевана Шупљикца рођеног баш у Петрињи, епископа Михаила (Грујића), сликара Станоја Јовановића, песника Жарка Јанчића, на проту али и етнографа Николу Беговића... Посебно наглашавају и да је Вук Караџић, након што није успео да упише Карловачку гимназију, дошао у Петрињу и у овдашњој школи учио "немецки" језик.
Прича нам да су изворне групе које су певале ојкаче биле посебно активне:
- Одржали смо четири фестивала "Ојкаче", а после се догодила корона па потрес и онда је стало, јер се дом у којем се одржава још обнавља. За организацију тог фестивала добијали смо и средства од Савета за националне мањине Хрватске, али само одржавање није прошло без проблема са бранитељским удружењима. Пошто је био у Хрватском дому, у главној концертној дворани, ти бранитељи су хтели да фестивал пребацимо у села, тврдећи да у Петрињи никада није било певања ојкаче или како они зову ојкање. Били смо упорни, нисмо дозволили да нас омету иако су свашта покушавали и радили.
- Доживела сам да се опет у Петрињи одсвира химна "Боже правде". Да сам била мање заинтересована то се не би десило, али мене је вукла жеља, кад имају право све друге мањине имамо и ми. Срећна сам да сам то успела, душа ми је пуна.
Питамо је како је данас бити Србин у Петрињи, у Хрватској?
- Још морате на неким местима да се стишате, не можете рећи све што имате право по закону. Закон о правима националних мањина има јако леп текст и јако лепа права и за нас, али у стварности ми то не можемо спроводити. На, пример, сада када завршим кућу иако желим, ја на рогове, на кров, не могу ставити српску заставу, чак ни уз хрватску. Имала бих проблема - одговара Мара.
ЦРКВА СВЕТОГ СПИРИДОНА
У ЦЕНТРУ Петриње је и српска православна црква посвећена Светом Спиридону. Сазнајемо да је први храм Светог Спиридона саграђен 1785, али је срушен у Другом светском рату. Нови је подигнут 1976. и поново је срушен у грађанском рату 1991. На месту где је био, сада је градска пијаца. Темељи за нови храм освештани су 2019. Углавном је завршен, верници долазе на литургије и службе, али има још планова око његовог уређења, као и сређивања порте.
Иако има тешка и горка искуства, иако су избеглиштво и рат њу и супруга одвојили од деце (син Небојша јој живи у Сирогојну, а ћерка Душана у Аустралији), Мара верује у добро у људима, верује у боље односе са суграђанима Хрватима:
- Само треба укључити добре људе и са њима разговарати да они делују на те који су мало екстремни, јер верујемо да би се тако они мало смирили, да не би правили проблеме.
Све Србе у Петрињи је, вели, обрадовала вест да ће се градити Српски културни центар.
ТРИ ЛИКОВНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
УВЕРИЛИ смо се да је Мара Вилус змај жена која се никад не предаје. И у новим, нимало лаким околностима по рад пододбора "Просвјете" у Петрињи налази начин да се ради.
- Последњих година организујемо ликовне колоније и сусрете на Банији, као и изложбе. Годишње чак три ликовне манифестације: почетком септембра пету колонију "Буђење свјетлости", у октобру 16. ликовну колонију "Јесен у Петрињи", а 8. јуна у Друштвеном дому у Горњој Бачуги већ су одржани 21. Ликовни сусрети на Банији, међународна манифестација коју сваке године организујемо у другом месту, а истовремено је ту отворена и десета изложба слика. Радује ме што деца наших чланова, из "Просвјете", учествују на свим тим догађањима.
- У центру града поред наше Цркве Светог Спиридона је купљено земљиште. Када се изгради Центар, очекујемо да ће у њему поред свих осталих српских институција бити и просторије "Просвјете". И дворана где би била библиотека. У архиви имамо много књига које су сада у кутијама и "путовале" су по целој Банији и Кордуну да бисмо их сачували после потреса... Желимо да се користе. Јер, када смо се после "Олује" вратили из Србије, из Аранђеловца, 8. јуна 1999, убрзо сам почела да их сакупљам. Сисачка гимназија је тада избацивала све књиге српских аутора и писане ћирилицом. Камиончићем смо отишли по њих, жена која је тамо радила схватила је да је то нечасно па нам их је све лепо пописала и спаковала. Слично је било и у загребачкој библиотеци... Све је то сад кутија на кутију...
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)