ДО ОСАМ НА КОРЗОУ, ПОСЛЕ ОСАМ У ДИСКО: Вршац је у време анатемисања дискотека већ 1968. добио прво место за слушање плоча

САМО годину дана након што је у Београду отворена прва дискотека на Балкану - "Код Лазе Шећера" - и Вршац је добио свој први диско-клуб. Било је то 1968, када је Вршчанин Бора Дакић за те намене адаптирао подрум ловачког друштва у данашњој Улици Феликса Милекера, поред зграде Поште.

Фото: Удружење Феликс Милекер

Ту су, да би ђускали и слушали грамофонске плоче, углавном долазили старији средњошколци и гости из других места, што није изазивало толико контроверзи, као што је то био случај са чувеном београдском дискотеком. Њу је баш те 1968, после мање од 12 месеци рада, народна милиција затворила, јер су и јавност и власт сматрали да та "новотарија са Запада квари напредну социјалистичку омладину".

- "Код Лазе Шећера" су долазили богати и утицајни људи, за разлику од Вршца, где су гимназијалци били под претњом директора да ће бити избачени из школе, ако их види на корзоу после 20 часова. Они су то поштовали. Били су много дисциплинованији од вршњака из већих градова. Зато и није било отпора локалне јавности према првој вршачкој дискотеци - објашњава Андријана Радић, етнолог Градског музеја Вршац.

Фото: Printscreen/Интернет

Занимљиво је, међутим, да су пет година касније другу дискотеку у том граду - чувену "Рупу" у подруму Дома омладине Вршац - отворили управо они који су били део државног система - чланови Савеза социјалистичке омладине Војводине (ССОВ). То је био јасан показатељ да је та "западњачка новотарија" постала прихваћена у југословенском друштву.

- На отварању 1973. музику је у "Рупи" пуштао Зоран Модли, који је у то време био инструктор летења у вршачкој Пилотској школи. Доводили смо и друге грамофонџије из Београда. Било је то веома популарно место, које је опстало чак и након што су га подземне воде поплавиле - присећа се Вршчанин Иван Бабић, тадашњи председник ССОВ.

Отварале су се потом и дискотеке у приземној згради на углу Љубљанске и Димитрија Туцовића, као и преко пута данашње зграде Културног центра у Стеријиној улици. У застакљеној тераси некадашњег хотела "Брег", средином осамдесетих отворен је и "Дансинг бар", у ком су се пуштали светски хитови, док је у близини постојала и летња дискотека "Тераса", где је ди-џеј био Зоран Попов.

Фото: Удружење Феликс Милекер

- Тих година била је популарна и дискотека "202", која се налазила у породичној кући ди-џеја Баће Наранчића у Борачкој улици. Управо због тог ноћног клуба Вршчани данас ту улицу зову "Двестадвојка" - додаје Бабић.

Ратне 90-те донеле су потпуно нови "вајб". У граду је било седам дискотека, у којима су туче и други инциденти били редовна појава. Рокери су ишли у "Рупу", "Сан", "Били", "Фонтану" и "Метак", а тзв. дизелаши у "Театар" и "Виву".

- У "Виву", у подруму хотела "Србија", могли су да уђу само старији од 15 година, па су основци често правили лажне легитимације - указује нам Андријана Радић.

Двехиљадитих популарна је била летња дискотека "Фул Монти" код Градског стадиона, а касније и "D`ice" у Центру "Миленијум". Данас у Вршцу постоји само један прави клуб, који ради повремено уз живу свирку. Омладина викенд-забаву проналази у кафићима, који се увече трансформишу у просторе за журке, док старији Вршчани све то посматрају са дозом сете, констатујући да је у њихово време било много лепше и културније.

Фото: Удружење Феликс Милекер

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације