У КЈАХТИ САМ БИО ПОНОСАН ШТО САМ СРБИН: Мотоциклиста Драгослав Куле Перишић стигао до града у Русији који је основао Сава Владиславић

ГДЕ је данас Драгослав Куле Перишић, на ком друму велике Русије или је већ прешао у поткавкаске земље - то само он зна. Када смо нашег најтрофејнијег мотоциклисту успели да чујемо пре два дана, био је на граници са Грузијом, после пређених 18.632 километра на путешествију које је, овај пут у камперу и са мотором у њему, започео 5. јула из Београда.

Фото: Приватна архива

За све што је на путу до далеког истока Русије и назад, али другом трасом, видео и доживео и духовно окрепљење којим се обогатио, нема речи. Тек у назнакама то могу описати предивне фотографије које свакодневно објављује, али део најбољих прича, догађаја и детаља, овековечиће документарни филм радног наслова "Трка са самим собом" нашег чувеног сценаристе и продуцента Јована Марковића. Он планира да га прикаже у Москви на Фестивалу "Златни витез" чији је суоснивач са великанима Никитом Михалковим и Николајем Бурљајевим.

Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

Од наше престонице преко Бачке Паланке, Хрватске, Мађарске, Словачке и Пољске, стигао је Куле до Бреста па 10. јула до Минска у Белорусији.

- Желео сам да на Тргу ослобођења у Минску положим цвеће ослободиоцима овог града у Другом светском рату - прича Куле за "Новости". - Дочекан сам краљевски. Сачекала ме екипа белоруске националне телевизије, а дирљиво и лепо било је када сам са двојицом њихових "Ноћних вукова" обишао три круга око Трга. Они су на моторе поставили заставе Србије и Белорусије...

Већ сутрадан преко Летоније стигао је у историјски Псков на северозападу Русије. И ту је, каже, доживео изненађење:

- Стао сам на паркингу да попијем кафу и однекуд се појави професионални хор "Јован Дамаскин" (Иоанн Дамаскин). Кад видеше заставе Русије и Србије на камперу, запеваше најлепшу српску песму "Тамо далеко". Тврд сам на сузама, али мислим се: Србине, геџо, куко и мотико, ово само у Русији може да ти се деси и нигде више на земаљској кугли.

Фото: Приватна архива

Схватио је, вели, да никада неће зажалити што се отиснуо на овај пут... Из Пскова зајездио је пут Москве, а успут је у Ржеву обишао споменик и поклонио се сенима погинулих бораца Црвене армије у бици која се на том простору водила против немачких фашиста у лето 1942. А, Москва? Москва га је, каже, дочекала у свој својој величини, раскоши, слави...

- Најпре сам имао пријем у нашој амбасади код нашег дивног амбасадора г. Момчила Бабића. Сутрадан сам обишао Кремљ и Поклонају гору где је и парк посвећен совјетској победи у Великом отаџбинском рату. Ту су ме сачекали помоћници г. Бурљајева и снимали смо сцене за документарни филм - открива Куле детаље.

Фото: Приватна архива

Следећег јутра пред њим је био почетак пута од наредних 2.000 км, до Јекатеринбурга. На њему и низ догодовштина на којима је, како каже, научио много о "обичном руском човеку" и кроз сусрете са њим, тврди, спознао величину и снагу Русије, али и Руса и свих њених народа:

- Волим да у паузама посетим њихове традиционалне ресторане. Храна је врло укусна, људи дисциплиновани, насмејани и што је најважније, изузетно радни. Русија је таква сила, да јој ама баш нико ништа не може. То је неки други свет, могу да им уведу санкције на 100 година, они то неће осетити. Уверио сам се и да је много лепо бити Србин у Русији.

Фото: Приватна архива

Посебан адреналински стимуланс, каже, доживео је на граници Европе и Азије, посебно у етно-селу Маринск где је завирио у традиционални руски дом из 19. века, обишао оближњу реку, језеро и брану, цркву брвнару... Дао је и интервју за новине, један од многих на овом јединственомм путовању.

- У Јекатеринбургу сам посетио и место страдања царске породице Романов - каже. - На месту срушене куће у чијем подруму су провели последње сате подигнут је храм. Нека им је вечна слава и хвала им што 1914. нису заборавили на Србију.

Фото: Приватна архива

У наредним данима уследили су Омск, Краснојарск, Иркутск, Улан Уде, па Бајкалско језеро, Кјахта...

- Е, ту у Кјахти сам био посебно поносан што сам Србин.Почетком 18. века уз дозволу цара Петра Великог, основан је овај град, а као што пише на величанственом споменику у центру града, оснивач је Србин, гроф и дипломата Сава Лукић Владисавлић Рагузински. Он је повукао границе између Кине и Русије које су и данас признате. Сава је рођен у околини Гацка, одрастао је у Дубровнику, одакле се отиснуо у Русију и оставио велики траг у историји Русије и Србије - каже нам.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Фото: Приватна архива

Пут га је даље одвео у Монголију и њену престоницу Улан Батор, па назад право у Алтај и Самару до Волгограда, некадашњег Стаљинграда. Наставио је у Грозни, одатле у Грузију... Следе Турска и уз Црно море до Бугарске...

- Надам се да сам најкасније до 10. септембра у мојој Србији - казао нам је. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације