"ПОПИС" ЛЕПОТА КАЊОНА УВЦА: Старовлашка река добила "личне карте" меандара, видиковаца, пећина, кликова, платија, вирова (ФОТО)

МАЛО ко на ободу кањона Увца, у општинама Нова Варош и Сјеница, зна да кањон Клисуре, десне притоке Увца, крије повремени водопад Довратница, чији извор под притиском има највећи хоризонтални домет на свету од 100 метара и досеже у висину 120 метара, а да је Дорња Ријека, како је зову мештани, најкраћег тока - од само два метра.

Фото Из књиге "Кањон реке Увац, некада и сада"

Када је чуо причу о Довратници, али и имена неколико вирова и платија, београдски инжењер електронике Драган Пауновић (63), почео је из забаве да записује топониме, а онда га је понела завичајна река, тумарао је по кањону и околини, снимао, тражио у катастру карте и настала је монографија "Кањон реке Увац, некада и сада".

Речју, сликама, табелама, графичким приказима, регистрима имена, мапама и котама настајале су "личне карте" чувених меандара Увца, пећина, кликова, коса и платија. Представљено је и све што је потопило Увачко језеро од ушћа Вапе у Увац (кота језера 978 метара), до ушћа Вршевине (888 метара), у кањону дугом 25,7 километара.

- Ово је спасавање сећања, у последњем часу, на потопљени кањон, на живот, традицију и дух наших предака, на имена предела - казује Драган за монографију о природној баштини и додаје:

- Преносим сведочења људи који носе успомене на живот у кањону пре потапања. Пишем за себе, за њих и за будућа поколења. Да се не мисли како је кањон Увца увек био само дивљина. А много тога је неповратно уништено, кањон Увца угрожен (не)свесним деловањем људи. Ово је мали допринос да се сачува оно што се може сачувати.

У прикупљању грађе и прича, аутора су изненадили предусретљивост и ентузијазам мештана, који су судбину везали за ово поднебље. Тако посећа да је Тома Обућина из Буковика главни "кривац" што је књига настала. Засуо ме, каже, са толико података о Увцу, да ми је било жао да се забораве. После је све ишло само од себе.

За Увац, реку која је делила висију Старог Влаха на путу од Пештера према Лиму, кажу да је река које нема. Градњом три бране готово је искоришћен њен енергетски потенцијал, измењен земљопис краја, промењени услови живота, делимично и клима. Неки нови "кумови" мењају и називе локалитета, погрешно их казују.

- Нека остане записано да су Прво и Друго седло потопљени меандри Кушић и и Градина, да је Грло седло меандар Крива коса која се звала Просек. Да се река Кладница звала Клисура и да су потопљени њени меандри. А "нетакнута природа" сада су подивљали пашњаци, на којима су некада пасле хиљаде оваца, стотине коза брстило жбунове грабова и јасена - истиче Пауновић, рођен у нововароком селу Буковику.

Foto: Фото Из књиге "Кањон реке Увац, некада и сада"

POGLEDAJ GALERIJU

Уз труд да буде објективан у описивању кањона, аутор пише да је одушак дао у личном погледу и избору пет најистакнутијих објеката:

- Кад се помене Увац прво се помисли на чувене меандре и белоглавог супа. Меандри реке код Молитве су природна особеност на планетарном нивоу. На другом месту је водопад Довратница, па Оштра коса, најлепша појединачна геоморфолошка појава у кањону, затим Дорња Ријека и Котлина, некада најдубљи вир у Увцу.

На страницама књиге аутор оставља траг потомству да је најдубљи део кањона Манастирине - Грабље (240 метара), а најужи део Брзачки вир од седам метара. Дубоки вир је био најдужи, са 400 метара, а мештани по много чему памте Мусин клик.

Осим о природним одликама кањона, пред читаоцима су записи о становништву, говору, мобама, занимањима, сточарству, о затирању коза, воденицама, ћупријама, биљном и животињском свету, улову рибе, "купљењу" меда са више стрмих Челина, догађајима, згодама...

Поред онога што нуди читаоцу и посетиоцима кањона, аутор, сада са 38 година искуства у области радио и миркоталасне електронике и власник предузећа, каже да ће за научнике бити интересантна расправа о настанку меандара, уз критику постојеће и предлог нове теорије о настанку кањона. Увек се, пак, враћа завичајним успоменама:

- Неповратни поглед са Мазгице на ток Увца између Кушића и Градине ми највише недостаје. А шта рећи за Крстин вир?

Ко има слике пре потопа?

- УЗАЛУД сам тражио фотографије кањона пре потапања Увачким језером, а појавило се само неколико драгоцених слика моста на Жвалама. ЕПС, "Енергопројект" и "Лимске ХЕ" нису сматарали да је потребно сачувати кањон бар на сликама. Готово је невероватно да од толико пасионираних риболоваца нико није сликао омиљено место за пецање?! Ипак, не губим наду: можда их неко има - уверен је Пауновић.

Препоручујемо

Зелена будућност

0 8

ОЛИМПИЈСКИ КРУГОВИ НА ЗЕМУНСКОМ КЕЈУ: Париска прича о одрживости и највећих светских догађаја сеже до Србије

02. 08. 2024. у 15:14УН циљ 13

Репортаже

0 2

РЕЗЕРВАТ "УВАЦ" ПРОШИРЕН: Краљевство белоглавог супа веће за 100 хектара

16. 04. 2024. у 20:35

Репортаже

0 6

ДАЈ МИНЕРУ РАКИЈУ ИЛИ СИТО: Још се памте и препричавају анегдоте са изградње хидроелектрана на Увцу

22. 01. 2024. у 21:00

Свет

0 0

ЖИВОТ У РУЖИЧАСТОМ: Мухли трава одушевљава посетиоце кинеског Лиузхоуа (ВИДЕО)

19. 09. 2023. у 11:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације