ПРВИ ИЗУЧИО ЖИЧУ: Ко је био Владимир Р. Петковић чију 150. годишњицу рођења изложбом обележава Галерија САНУ

ТАЛАСИ времена као ни таласи океана не познају границе. Ова реченица, коју је изговорио на свом првом предавању 1909. академик Владимир Р. Петковић (1874-1956), мото је изложбе у Галерији САНУ поводом 150 година од његовог рођења. И тако су таласи времена вратили у памћење велике заслуге за нашу културу овог историчара уметности и археолога, поставком чији је аутор др Дубравка Прерадовић, научни сарадник Балканолошког института.

Фото Галерија САНУ

На отварању изложбе "Владимир Р. Петковић: Утемељитељ струке и науке" приређене у сарадњи САНУ и Народног музеја Србије, синоћ су говорили министар културе Никола Селаковић, академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ за друштвене и хуманистичке науке и ауторка.

Попут многих понекад заборављених или занемарених, а неуморних прегалаца наше науке и струке, који нису имали директне потомке, и иза Владимира Р. Петковића, како објашњава, за "Новости", др Дубравка Прерадовић, није остало много личних предмета. Осим оних који се налазе у два легата које је његова удовица предала Музеју града Београда и Народном музеју. У делу оставштине поклоњене Народном музеју сачуване су бележнице са школовања у Немачкој, где је и докторирао, 1905. године.

*Узми 20% бонуса за ЛИВЕ!
Активирај бонус уз одиграни тикет од 4+ пара, уплатом од 1.000РСД и квотом од 5.00 или више!*

Фото Галерија САНУ

У легату, који је у Музеју града Београда, налазе се сведочанство из средње школе, укази о постављењима из свих фаза његове каријере, додаје Прерадовићева:

- Од кустоса Народног музеја, преко доцента Филозофског факултета, до постављења на место директора Народног музеја 1919. Сачувана је и његова оригинална докторска диплома, која је и према формату велики документ, као и обавештење о постављењу на место првог управника Археолошког института САНУ 1947. Ту се чува се и његова оригинална диплома академика из 1932.

*Узми 20% бонуса за ЛИВЕ!
Активирај бонус уз одиграни тикет од 4+ пара, уплатом од 1.000РСД и квотом од 5.00 или више!*

Уз сегмент поставке где су изложени сви ови експонати је и један део назван "Зид славе и части", на коме се налази шест краљевских указа. Потписали су их, како наводи саговорница, краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Александар Карађорђевић и краљ Петар Други Карађорђевић:

- Они се односе на ордење које му је додељено од 1907. до 1935. године. На истом месту је неколико докумената који сведоче о чланству овог стручњака и научника у разним европским институцијама. Био је члан археолошких института у Берлину, Бечу, Прагу. Ту је чак и једна диплома коју је добио од румунског краља Фердинанда 1924, када је проглашен за команданта Румунског краљевства.

Фото Галерија САНУ

У истој сали, посвећеној биографији, на пет стубова су, објашњава ауторка изложбе, показане његове кључне функције у животу: академик, чувар Народног музеја, универзитетски професор (предавао је на три факултета: Филозофском, Техничком и Богословском), први управник Археолошког института и уредник "Старинара", научног часописа који је поставио 1931. године

- А и сама изложба је подељена у пет тематских сала - наставља наша саговорница. - Прва је посвећена Жичи, јер је то био први споменик који је истраживао, а на основу чега је настала прва модерна монографија једног нашег средњовековног манастира. Друга сала везана је за едицију "Српски споменици", коју је основао при Народном музеју, а у којој је објављено пет монографија и два албума српског средњовековног сликарства, и која је била финасирана из фонда Михаила Пупина. Дечанима је такође посвећен посебан сегмент поставке, и то као његовом последњем истраживању везаном за наш средњи век и велике монографске студије. Започео га је 1933, а књига је објављена 1941. године.

Међу великим археолошким истраживањима које је радио Петковић, саговорница издваја Царичин град:

- Ископавања су започета 1912. године, а он је одмах препознао ванредан значај овог локалитета и већ после прве кампање поставио хипотезу о Јустинијани Прими. Дуги низ година водио је и ископавање Стоба, у данашњој Северној Македонији.

Из његовог Народног музеја, на чијем челу је био од 1921. до 1935. су, како наглашава др Дубравка Прерадовић, на поставку стигли важни експонати:

- То је мапа акварела Бранка Таназевића настала приликом истраживања средњовековних цркава и манастира, између 1906. и 1909, као и 34 оригинална цртежа Светислава Страле, досад неизлагана орнамента дечанског живописа, настала 1922. године, током научне екскурзије под Петковићевим вођством. То је била прва експедиција у Метохији, јер тамо није било могуће истраживати пре краја Првог светског рата.

Фото Галерија САНУ

Препоручујемо

Репортаже

0 4

"МИ ПРУЖИМО ЗРНО, СВЕТИЊА УЗВРАТИ НЕБЕСКИМ ДАРОВИМА": Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена обележава 20 година рада

24. 09. 2024. у 11:14

Репортаже

0 4

ТРАНИЈЕА ОКИТИЛЕ ВЕЗЕНОМ ЗАСТАВОМ: Свилајначке девојке везле барјак и њиме окитиле генерала кад је 1918. ушао у ослобођен град на Ресави

25. 09. 2024. у 17:00

Репортаже

0 21

СРБИ СУ БИЛИ ПРВИ ХУСАРИ: Основали коњицу која је 1683. спасла Европу од Османлија и разбила њихову опсаду Беча

21. 09. 2024. у 07:00

Репортаже

0 9

НАГРАЂЕНА РЕПОРТАЖА "ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ": Јелена Матијевић лауреат награде "Владимир Влада Ћосић"

23. 09. 2024. у 12:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације