ЧУДА СВЕТОГ НИКОЛЕ РЕЋИ ЋЕ НАМ ИСТИНУ: Јесу ли Турци открили саркофаг великог свеца и чије су мошти у Барију?

У ЦРКВИ Светог Николе у Демреу (Мири), граду на југозападу Турске, археолози су недавно пронашли саркофаг који је изазвао спорење у научним круговима.

FOTO: Printskrin/RTS

Турски археолози претпостављају да су у њему земни остаци Светог Николе, а да су у италијански град Бари, пре готово хиљаду година, однете кости анонимног свештеника. Даља истраживања ће показати да ли је реч о историјском открићу или само о још једном артефакту из богатог хришћанског наслеђа у регији Анталија.

- Од времена Светог Николе протекло је 17 векова, па је тешко било шта утврдити ДНК анализом. А, он је био монах, тако да нема директних потомака - каже проф. др Јован Јањић, који се дуго бави историјом Цркве. - У овом случају, пошто је реч о великом светитељу који је и за живота чинио чуда, али и откад није у телу чини чуда, ваља веровати да ће Господ па и сам Свети Никола наћи начина да људима укаже где су заиста његове свете мошти. Може бити да су, како турски археолози тврде, заиста у Демреу, а онда се поставља питање чије су мошти у Барију. Ако се над њима вековима дешавају чуда, онда то указује да су и то мошти неког светог човека, само је питање којег.

Б. Субашић

Турски археолози су најавили да ће користити напредне научне методе да би утврдили старост и садржај саркофага, направљеног од локалног кречњака. Поклопац има благо подигнут, двоводни кров и дугачак је око два метра. Археолози су, пре него што су стигли до саркофага, пронашли животињске кости и делове уљаних лампи од теракоте. То их је навело да помисле да је на том месту неко сахрањен. До сада су откривени само поклопац и мали део саркофага.

Б. Субашић

- Надамо се да ћемо пронаћи натпис на саркофагу - изјавила је доцент др Жебру Фатма Финдик, директорка археолошких ископавања. - То би разјаснило не само ко је овде сахрањен, већ би помогло у разумевању времена коме саркофаг припада. Постоје различите претпоставке о сахрани Светог Николе. Неки историјски извори сугеришу да је сахрањен у близини локалитета Мира. Откривање саркофага говори у прилог да би то могло бити заиста свето место. Иако је прерано за извођење коначних закључака, ово откриће пружа археолошке доказе који подржавају историјске изворе који указују на то да је Свети Никола сахрањен у близини светог места Мира.

Према житијама, Свети Никола се родио у грчкој колинији Патари у 3. веку (280. године) у малоазијској римској провинцији Ликији. Верује се да је рођен у богатој хришћанској породици и да је био религиозан од раног детињства. Када је одрастао и изучио школе, његов стриц, архиепископ, произвео га је за свештеника града Мира. Никола је од свог наследства помагао сиротињи. По смрти стрица, постао је архиепископ. Живео је у време цара Диоклецијана, који је прогањао хришћане, па је и сам утамничен, а ослобођен за време Константина Великог. Епископ Никола је дуго поживео и као мало који светац упокојио се природном смрћу у старости, у Миру, 345. године.

FOTO: Printskrin/RTS

Мошти Светог Николе су, на препад, у време византијско-арапских ратова у 11. веку, отели морнари из Барија из православне византијске цркве у Мири. Нешто касније, у исту цркву су банули и венецијански пљачкаши, који су из ње такође узели делове скелета. Вековима је трајало спорење свештенства из Барија и Венеције, ко има праве свете мошти. Да би се спор разрешио, у помоћ је 1953. позвана наука. Отворен је саркофаг у Барију, а антрополог, професор др Луиђи Мартино је детаљно анатомски и антрополошки проучио кости. Утврдио је да лице приказано на икони коју је српски краљ Стефан Дечански поклонио катедрали у Барију - у потпуности одговара изгледу особе сахрањене у гробу!

- По грађи лобање и скелета, светац је припадао белој кавкаској медитеранској раси, коју карактерише средње висок раст и тамнија кожа. Имао је високо чело, повијен нос и костур просечне грађе - забележио је др Мартино.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације