КАЗАН ЗА РАКИЈУ УШАО У ИСТОРИЈУ: Изложба "Чувари иновација - 100 година од првог српског патента" у Музеју науке и технике (ФОТО)

ПРЕМА првом Закону о заштити индустријске својине усвојеном у Краљевини СХС 1922, први регистрован патент у Србији био је "Строј за печење ракије" Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, који је заправо пренесен мађарски патент из 1909. А први патент који је одобрила наша Управа за заштиту индустријске својине, била је "Сама себе љуљајућа колевка" Адема Субашића, сајџије из Сарајева.

Фото: Музеј науке и технике

На изложби "Чувари иновација - 100 година од првог српског патента", отворена у среду 11. децембра, у 18 часова, у Галерији 51, Музеја науке и технике, међу експонатима је и један оглас поменутог новосадског казанџије, којим поштованој публици до знања ставља да има "најновијих и најпрактичнијих ракијских казана", који су његов проналазак, те да је само он добио право да ту врсту правити сме. На крају и учтиво моли сваког пријатеља да, где год види сличан казан без његовог имена, то му дојави.

Поставка Музеј науке и технике, чији су аутори Душан Петровић и Саша Шепец, музејски саветници, премијерно ће представити и моделе и макете тих првих регистрованих патената, међу којима су, уз Јовановићев казан и Субашићева самољуљајућа колевка, и наткривени бицикл (велосипедска кола), справа за прављење цигарета, роштиљ... Моделе је израдио Дејан Врачаревић, дизајнер, дугогодишњи сарадник Музеја у области рестаурације и заштите техничких експоната.

Фото Музеј науке и технике

- Ово је изложба о патентима и истовремено извесна патент-изложба, која никоме никакве материјалне добити неће донети, али можда хоће неке другачије, духовне - истичу аутори у каталогу. - Уосталом, само захваљујући томе што не може бити комерцијализована, могуће је да се ови изуми, након више од 100 година, опет појаве пред нама, па макар у материјалима или величинама у којима нису били првобитно замишљени.

Фото Музеј науке и технике

Посебан део изложбе посвећен је реализованим патентима из музјеског фонда, међу којима су и они чији су аутори великани српске науке: академик Михаило Петровић Алас, др Владимир Станојевић и академик Миомир Вукобратовић. Аутори поставке подсећају и да је проналазака код нас било и пре него што је наша држава почела да их штити:

Foto: Фото: Музеј науке и технике

POGLEDAJ GALERIJU

- Друга индустријска револуција, од 1870. до 1914. доноси убрзани технолошки развој што је условило усвајање Париске конвенције о заштити индустријске својине, 1883. Краљевина Србија била је међу првих 11 земаља потписница ове конвенције, иако је стекла независност само пет година раније. Као најзначајнији проналазачи до Првог светског рата истичу се Љубомир Клерић, Коста Миловановић Кока, Михаило Петровић Алас и Владимир Станојевић. Будући да у том периоду Краљевина Србија није имала надлежни орган који би издавао патенте, они су своје проналаске штитили у Аустроугарској, Француској, Великој Британији и САД.

Фото Музеј науке и технике

Далеко значајније проналаске у том периоду створили су српски проналазачи који су живели и радили у другим земљама: Никола Тесла (САД), Михајло Пупин (САД), Огњеслав Степановић Костовић (Русија), Андрија Радовановић, главни инжењер "Шкоде" у Плзену, као и Милутин Миланковић који је у то време живео и радио у Бечу. Тек 1920. стечени су услови за оснивање Управе за заштиту индустријске својине, у чијој надлежности су били послови у вези са заштитом патената, узорака, модела и жигова, чији је следбеник данашњи Завод за интелектуалну својину.

У међуратном периоду почела је да се развија и домаћа индустрија у Краљевини СХС, па су осим физичких лица, носиоци патената била и домаћа предузећа. Међу проналазачима, у првој деценији рада Управе, истакли су се Добривоје Божић (инжењер у Министарству железница Краљевине СХС), Владимир Станојевић (бригадни санитетски лекар), Сергије Балтић, Светозар Варићак (чувени математичар, наставник математике Милутину Миланковићу и Ђури Курепи, који је постао Ајнштајнов сарадник на геометријској интерпретацији теорије релативности).

- Завод за интелектуалну својину у својој дугој историји пратио је судбину осам држава, од Краљевине СХС до Републике Србије, у којима је био централни орган надлежан за послове индустријске својине, иновирајући прописе и законе у складу са светским трендовима, а од 1994. надлежан је и за послове ауторских и сродних права - наводе аутори изложбе. - Наши савремени закони за заштиту патената усклађени су са европским прописима, Србија је потписница скоро свих међународних уговора у области патената, а Европској патентној организацији приступила је 2010. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације