КИКИНЂАНИН С ВАРЈАЧОМ ПО СВЕТУ: Радован Субин, од кувара аматера, до витеза кулинарства
03. 01. 2025. у 07:00
РАДОВАН Субин, од кувара аматера до витеза кулинарства, кува с душом и дели љубав кроз свако јело.
Фото: Приватна архива
Када се појавио на првом локалном такмичењу у кувању рибље чорбе, организатори, које је познавао, зачуђено су га питали због чега је дошао са котлићем и варјачом. Не верујући да је научио да кува, одредили су да се надмеће у припреми рибљег паприкаша, јер то није било "главно". На крају су морали да му доделе треће место. Било је то пре двадесетак година. У међувремену је Радован Раша Субин потпалио много котлића и скувао литре и литре рибље чорбе, много порција паприкаша, гулаша, пасуља и освојио много првих награда.
Постао је члан или председник жирија на многим манифестацијама, стекао титулу витеза кулинарства и написао књигу "Златном варјачом по свету". У децембру је проглашен за "Лидера који помера границе" у кулинарским достигнућима. Више него импресивно за витеза с варјачом, без дипломе.
- Кувар сам постао, јер сам морао да мењам животне навике. Дуго сам играо фудбал, али више нисам могао да живим кафански. Почео сам да пецам, али нисам знао шта ћу с рибом, јер се код мене у Српској Црњи, где сам рођен, она јела два пута годишње, за Бадњи дан и на Велики петак. Да је не бих бацао, почео сам да учим како се кува чорба. Ништа не радим површно, па су моје чорбе почели сви да хвале. Кренуо сам на такмичења и почео да освајам награде - присећа се Субин.
На такмичења је одлазио сам, нити га је ко испраћао нити дочекивао, а ни финансирао. Онда су га позвали на фестивал хране у Љубовији. Освојио је прву награду. Успех је поновио и на "Златном котлићу Војводине" у Сомбору.
- Сомбор, Апатин и Бездан најбољи су у кувању рибље чорбе и паприкаша. Од њих сам много научио. По мом убеђењу, рибљу чорбу не треба јести ниже од Дунава. Само у Војводини - тврди Кикинђанин.
Језик војвођанске хране
СВИ знамо да причамо језиком хране. Војвођанска кухиња је као роман богата. У једном залогају чуло укуса осети слано, слатко, љуто, кисело, горко. Мађари у гулаш додају кашику пекмеза, меда или чак чоколаду за кување, да слаткоћа покупи горчину. Овде се уз кобасицу једе компот, а уз кувано говеђе месо сос од вишања, описује Субин.
Некадашњи трговац, сада кувар без дипломе, у витринама има безброј диплома и пехара. На манифестацијама оцењује храну са мајсторима кухиње какви су Стево Карапанџа, Стамбол Гештамов, Саша Мишић, па Лепи Брка, Ђока Вареника.
- Не знам да припремам и сервирам храну као они. Али сам мајстор за котлиће и бакраче - каже Субин, једнако успешан у кувању рибље чорбе, паприкаша и гулаша.
Његов фаворит је, ипак, овчији паприкаш.
- Јагње је за ражањ, односно за печење, а за паприкаш је овчије месо. Волим јагњетину, а највише волим да спремам, једем и оцењујем овчији паприкаш. Гулаш не мора да буде само од јунећег меса. Не треба мешати перкелт, гулаш и паприкаш. Гулаш је од чистог меса, као и перкелт, али је чорбастији. Паприкаш је од меса и кромпира. Правим и секељи гулаш, од меса и киселог купуса. Добра сарма се прави и са свињским и говеђим месом, али и са овчијим - преноси Субин.
Рибља чорба
НА килограм рибе иде максимално литар и по воде. Код паприкаша је мера један према један. На кило рибе додаје се супена кашика алеве паприке, сто грама лука, мало парадајза или белог вина и то је то. Али треба квалитетна риба, шарана највише, мало сома, може и кечига, мрена и деверика, открио је Субин.
После 20 година кувања међу корице књиге "Златном варјачом по свету" сабрао је 20 рецепата, 60 фотографија, али и 10 анегдота са кулинарских манифестација на којима је припремао или оцењивао храну.
- Његов живот је као добро скувано јело - састављен од различитих, али усклађених састојака. Књига није само збирка рецепата, већ тестамент његовог живота. Живи са страшћу, кува са душом и дели љубав кроз јело - оценио је проф. др Саша Степанов.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Тело необичног облика из свемира пало на село - ни у атмосфери НИЈЕ САГОРЕЛО (ФОТО)
МЕТАЛНИ прстен пречника приближно 2,5 метара и тежине око 500 килограма пао је у село Мукуку на југу Кеније, а званичници верују да је у питању део свемирског возила за лансирање ракете.
04. 01. 2025. у 18:37
"СПРЕМНИ СМО ДА ГРИЗЕМО": Савић задовољан пред турнир у Румунији
Ватерполо репрезентација Црне Горе у добром расположењу очекује квалификациони турнир Светског купа, који 6. јануара почиње у Румунији.
04. 01. 2025. у 16:10
УСЛИКАНА У КАФАНИ: Јована са наочарима и без трунке шминке (ФОТО)
ВОДИТЕЉКА је недавно снимљена док је са пријатељицама славила у кафани.
04. 01. 2025. у 09:12
КАД ВАМ РИБЉА КОСТ ЗАПАДНЕ У ГРЛО: Трикови који вас могу спасити
ДА ЛИ вам се некада десило да сте јели рибу и да вам је кост запела у грлу? То уме да буде врло непријатно и стога увек добро пазите када је једете.
05. 01. 2025. у 09:17
НИЈЕ САМО НОВЧИЋ: Шта се још ставља у божићну чесницу
ЗНАТЕ ли шта све може да се убаци у чесницу и чиме је допуштено заменити новчић?
05. 01. 2025. у 10:17
ПРВИ ПОСЛЕ УБИСТВА АРКАНА: Бивши Цецин дечко - већина и заборавила да су били у вези (ФОТО)
"РАЗИШЛИ смо се због непомирљивих разлика у карактерима, али уз договор и без ружних речи. Десило нам се оно што се дешава и другим паровима, тако да у нашем раскиду нема ничег сензационалистичког."
04. 01. 2025. у 19:45
ПРОПАДА ЛАЖНА ДРЖАВА: Светска банка упозорава Приштину - Имате највишу стопу сиромаштва и незапослености у Европи
ТАКОЗВАНО Косово има највишу стопу сиромаштва и незапослености у Европи, упозорила је заменица директора Светске банке за Косово Џејн Спроустер истичући да Приштина што пре мора да пређе на модел конкурентног економског раста који обезбеђује више радних места и бољи квалитет живота, преноси Телеграфи.
05. 01. 2025. у 16:19
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
НИЈЕ САМО НОВЧИЋ: Шта се још ставља у божићну чесницу
ЗНАТЕ ли шта све може да се убаци у чесницу и чиме је допуштено заменити новчић?
05. 01. 2025. у 10:17
Најновије из рубрике
КЊИГАМА УДАХЊУЈЕ НОВИ ЖИВОТ: Књиговезница Ивковић у Новом Саду траје век и по а прочула се и по уметничком издању Светог писма (ФОТО)
КЊИГА најстарија коју Срби ређе зову Библијом, а радије Светим писмом, биће још драгоценија свакој српској породици ако се међу корице уметне додатак од петнаест страница на које ће се бележити сви најважнији породични датуми и догађаји. На тај начин,с колена на колено, још приљежније ће се "књига над књигама" преносити и чувати, а потомци, ма где да су, неће заборавити ко су и одакле су.
05. 01. 2025. у 19:31
ВОЛЕО УМЕТНОСТ, ШКОЛОВАО СИРОТИЊУ : Навршило се 200 година од рођења владике Вићентија Красојевића
У малим шумадијским селима рађани су велики људи који су својом вером, жртвом, трудом и делом учинили Србију слободном, а Шумадију "пијемонтом српства". Један од њих је и епископ ужичко-крушевачки (жички) Вићентије Красојевић (1824-1882).
05. 01. 2025. у 08:45
"КРСТЕ" ОЛУЈЕ ДА ИХ ЛАКШЕ ПРЕПОЗНАЈУ: Како су и зашто метеоролози ураганима и другим непогодама почели да дају мушка и женска имена
Национална метеоролошка служба САД је 1953. ураганима почела да даје женска имена усвајајући истоветан обичај поморских метеоролога. Званично је то објашњено обичајем да се бродовима дају женски називи, али је неко уочио да су они олује крстили баш именима својих супруга
05. 01. 2025. у 07:00
ШТА ВЕЛИМ, ИЗ ДУШЕ ЖЕЛИМ: Радисав Лукић из Михајловца код Смедерева три деценије сабира и казује здравице
ПОДИЖЕМ чашу вина ову, за срећу, здравље и годину нову. Наздравићу својим пићем црвеним да година што нам долази буде лепа и да роди више, са зрацима Сунцем обасјаним - Не превише, ни мало - кад затреба сељаку нек` падају кише.
04. 01. 2025. у 07:00
И БУТЕЉКА ИЗ БЛАЦА У ФРАНЦУСКОМ ВИНСКОМ ГРАДУ: "Новости" у Бордоу, краљевини божанског пића (ФОТО/ВИДЕО)
СЛАНИ ветар носи над главама мирис шунке, мора и вина. У Бордоу смо, краљевини црног нектара. Овде је седиште аутентичне француске буржоазије и божанског пића.
02. 01. 2025. у 16:52 >> 20:15
Коментари (0)