СНИМЉЕНИ И МИЋИНИ ДНЕВНИЦИ: Аудио-визуелни архив САНУ први пут дигитализовао грађу коју је велики сликар оставио породици

ПОРОДИЧНА заоставштина једног од најзначајнијих српских сликара Миодрага Миће Поповића, први пут је доступна јавности у дигиталном формату. Овај изузетно важан пројекат спроводи Аудио-визуелни архив (АВА) и центар за дигитализацију САНУ у сарадњи са наследницима познатог уметника: сином, снајом и унуком.

АВА центар САНУ

Пројекат дигитализације покренут је крајем 2021, а до сада је снимљен већи део грађе, која је сврстана у неколико тематских категорија. Породица је сачувала његове дневнике, блокове са цртежима, сценарија за неколико филмова и многобројне цртеже на појединачним листовима, често истргнутим из новина. Многе од ових материјала публика никад није видела.

- Не би било погрешно рећи да се Мића Поповић није одвајао од своје оловке, пера, фломастера и свеске у коју је бележио све што му је у том тренутку изгледало занимљиво или што би, по његовом осећању, у неком будућем тренутку могло да буде почетна тачка нових истраживања - наводи Јулија Душанић, унука Миће Поповића. - Иза њега су остале многе свеске са забелешкама, често илустроване цртежима, дневници, блокови са скицама. Они су драгоцено сведочанство о уметнику који је бележио сваки тренутак стварања, својих путовања. Он је записивао своје утиске и мишљења, не слутећи можда да тиме осликава свој лик.

АВА центар САНУ

Дневници су кључни за разумевање унутрашњег живота академика Поповића. Настајали су у разним добима. Најстарији дневник настао је током 1945. и 1946. У њему је уметник бележио сусрете и мисли током издржавања затворске казне. Тај дневник садржи новелу "Свети Антун", која је својеврсна аутобиографска допуна записа из дневника.

- Нећу бити демобилисан, избачен сам из Партије, и позван на ислеђење у Бели Манастир. Столе ми је поручио да будем спреман на најгоре. Значи, још једна пропуштена година на Академији; пета по реду - писао је Поповић. - Средио сам са болом, боје, платна, белешке, четке, бочице, последње студије са вечерњег акта. Остављам их. Ко зна за колико месеци и дана! Господе Боже, да ли ћу се уопште изразити?... Уосталом чему ова прича? Пред ким се ја правдам? Прва последица: затвор. То је соба осам стопа дугачка и исто толико широка. Нема ниједног прозора, ниједне, ма и најмање рупе да пропусти светло. Хладна је, хладна. Моје медитације престају да буду одређена размишљања, оне су, у ствари, неки млазеви магловитих сећања и страха. Доживљавам ону језу, што сам је као дечак предосетио у плачу после немирних снова. Умор, ужасан умор. Борио сам се дуго да ли да легнем на голи бетон или не. Нисам издржао. Заспах.

АВА центар САНУ

Неки дневници су објављени 2006. и 2016, али су први пут сада приказани у изворном облику. У путописним дневницима који су настали ОД 1971. до 1981. током путовања по Европи и свету налазе се и Поповићеви цртежи који прате описе места, градова и људи. Поповић је путовао у Кину, Тајланд, Индију, Иран, Мексико, Шпанију и Америку. У дневницима се уметник појављује и као сликар и као писац, а читаоце води од епохе древних индијских храмова до изложби поп-арта и наступа концептуалних уметника у Њујорку почетком осамдесетих година. Поповић је текстове писао фломастером, а цртеже је радио угљеном, тушем и фломастером.

АВА центар САНУ

- Цртежи у дневницима су илустрација, али и самосталан израз - истиче Јулија Душанић. - Мића је са породицом провео у Њујорку једну годину а у записима са путовања кроз САД осликава два света, један који полако нестаје и други који се тек рађа кроз западно капиталистичко друштво.

Током шездесетих година, у време југословенског црног таласа, Мића Поповић се доказао и као филмски аутор. "Одувек је сликару био сан да се форма покрене", говорио је сценариста филмских остварења "Човек из храстове шуме", "Рој", "Хасанагиница" и "Делије". После 1970. Поповић се није враћао филму, делом због цензуре, а највише јер је био посвећен сликарству. До сада су дигитализоване књиге снимања за филмове "Рој" и "Човек из храстове шуме", а у породичној заоставштини се налази још неколико: за филмове који нису реализовани. Поповић је књиге снимања куцао на писаћој машини, а руком је писао белешке и скицирао сцене.

АВА центар САНУ

- Мића Поповић је имао посебну наклоност према цртежу као уметничкој форми - каже Душанићева. - Сматрао је да су цртежи израз довољан сам по себи и да приказују суштину онога шта уметник жели да поручи. Цртао је стално и свуда. На маргинама новина током телефонских разговора, на салветама током оброка у ресторанима, на возним и авионским картама. Такви цртежи су настајали готово подсвесно, као манифестација тренутног осећања, или у налету инспирације која је долазила непредвиђено. Стога и блокове са цртежима можемо посматрати као неку врсту његовог дневника. У њима су цртежи настајали, може се рећи, са јаснијом намером и идејама. Блокови са цртежима представљају једну врсту изворишта будућих слика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације