ОД ВЛАСОТИНЦА, ПРЕКО ГУЧЕ, ДО САНРЕМА: Александар Јовић, мајстор бас трубе, недавно наступио на најпознатијем музичком фестивалу на свету
ВЛАСОТИНЧАНИН Александар Јовић Гуте (35) наступио је недавно у Санрему на најпознатијем музичком фестивалу забавне музике на свету. И заувек ће памтити овај јубиларни 75. фестивал где је музицирајући на великом басу, као део оркестра Горана Бреговића, осетио чари једног од најзначајнијих светских музичких фестивала.

Фото: Профимедиа
Наступили су током вечери посвећене обрадама великих хитова из дуге историје "Санрема", у пратњи кантаутора Федерика Оливерија Олија који је извео песму "Пецарош" Фабриција Де Андреа из 1970. Наступ је оставио снажан утисак на многобројну фестивалску публику, али и на Александра који о свом несвакидашњем искуству говори као о великој привилегији.
- Неописив је осећај наступати са 33 изузетна извођача чије наступе је пратило 15 милиона гледалаца. Захвалан сам на прилици да први пут осетим атмосферу којом зрачи овако велики фестивал, иако су иза мене стотине наступа са нашим најпознатијим трубачким оркестрима. Прошао сам читаву Европу и свет, али ово је нешто посебно, непоновљиво и незаборавно. Санремо ме је заувек очарао - прича нам Александар.

фото: приватна архива
Он је седмоструки победник "Гуче". Титулу мајстора трубе добио је 2012. када је, као двадесетдвогодишњи младић, по трећи пут тријумфовао на овом фестивалу. Александар је несумњиво један од најбољих басиста у Србији, а велики бас сматра срцем сваког дувачког оркестра.
- Још сам под утиском наступа у Италији који је одржан средином фебруара. Осећао сам се као велика музичка звезда. Много је труда и рада иза мене. Вежбањем сам успео да пронађем свој стил по којем сам постао препознатљив, али је сваки наступ прича за себе, па и овај у Санрему. Никада ниједну композицију не одсвирам два пута исто. Без обзира на велико искуство, још тражим нове путеве и настојим да усавршим своје свирање - објашњава Гуте.
Наш саговорник нема музичко образовање. Самоук је и свира без нота. Прве музичке кораке направио је, са седам година, на дединој хармоници, али га је убрзо освојио очев велики бас.
- Имао сам 12 година када ме је очарала бас труба. То је инструмент који пружа велике могућности и може да произведе било који звук из природе. Сваким даном упорног вежбања моја љубав према њему је све више расла. Имао сам срећу да сам практично као дете почео да наступам у оркестру великог трубача Божидара Николића из Грделице где сам много научио - истиче наш саговорник.
Са Николићевим оркестром, пре две деценије, имао је и први наступ у Гучи, а само две године касније добио је и прво признање за најбољег басисту. Пресудном за његов успех сматра емоцију коју улаже у своје музицирање. Велики бас од музичара тражи и физичку спремност, а не мање важну улогу види и у музичком таленту који је наследио од оца Драгана и деде по мајци Петра, којима је, као и Александру, музика у срцу.
За младог Власотинчанина често кажу да је његова труба пола оркестра и да је апсолутни слухиста, а у сваком оркестру у којем је свирао радио је и аранжмане за песме са којима су се низале награде у Гучи.
ОДАВНО УПИСАН У ИСТОРИЈУ ГУЧЕ
АЛЕКСАНДАР се одавно уписао у историју Драгачевског сабора трубача у Гучи. Иако је млад његово име већ 10 година стоји уклесано на плочи мајстора трубе. Важи за најтрофејнијег учесника драгачевског фестивала. Наступао је са најуспешнијим оркестрима у Србији и свирао са Бојаном Крстићем, Марком Марковићем, Бојаном Ристићем, Владимиром Ивановићем...
- Не знам ноте, али знам акорде. Што се слуха тиче, могу да кажем да препознајем тон, чак и ако биле чиме ударите у чашу, а то се не учи. То је Божји дар - објашњава овај Власотинчанин.
Александрови ближњи поносни су на његов успех, као и цело Власотинце. Не престају да му стижу честитке и поруке подршке његових комшија и пријатеља из места одакле је кренуо да осваја свет и коме се, са великим нестрпљењем, увек враћа.

ОВАКО СУ ИЗГЛЕДАЛИ ПОСЛЕДЊИ МИНУТИ САШИНОГ ЖИВОТА: Био сигуран да ће оздравити и није желео да се говори о болести
ДИРЕКТОР и оснивач Гранд продукције, Саша Поповић, преминуо је у 70. години после краће и тешке болести у једној клиници у Паризу.
03. 03. 2025. у 09:55

ЛЕКАРИ У ШОКУ ОНИМ ШТО СУ НОЋАС ВИДЕЛИ: Београђани масовно повраћали, хитна их возила и у притворе
ДОКТОРКА из Хитне помоћи у Београду, Ивана Стефановић, истакла је јутрос да је било неуобичајено много посла са алкохолисаним грађанима током ноћи. Уз то много интервенција, инфаркта, као и саобраћајних незгода.
03. 03. 2025. у 10:05

"ХОЋУ ЕУТАНАЗИЈУ" Ведрана Рудан донела одлуку: "Рекла сам деци да је готово, нећу да умирем на рате"
ЗА лечење јој је било потребно доста новца, а део је стигао из Србије, од директора издавачке куће која објављује њена дела.
03. 03. 2025. у 09:53
Коментари (0)