СНАЈПЕРИМА У СРЦЕ, ПАЛИЛИ И ЖИВЕ ЉУДЕ: Мучна сећања Срба из покрајине, који су и данас на удару насиља Албанаца

ТОГ 17. марта 2004, као и дан раније, протестовали смо у центру Грачанице јер су Албанци 15. марта ножем ранили Јована Ивића (18), ученика Економске школе у Лапљем Селу.

Радмила Весић, Фото Д. З.

Житељи Грачанице и околних средина окупили су се око поднева, а како је почео наш протест кренула је и пуцњава. У даљини смо уочили масу људи која из правца Приштине преко брда Ветерник надире ка Чаглавици, пуцајући и палећи српске куће. Голоруки Срби у Чаглавици били су на удару помахнитале руље покушавајући да одбране животе и имовину док нису пристигли војници Кфора који су једва обуздавали масу од више хиљада Албанаца. Тада је рањено више Срба, а војници Кфора захтевали су појачање јер су Албанци из руље користили каменице и бомбе, али и хице из ватреног оружја према њима.

Овако се синхронизованог насиља над Србима на Косову и Метохији после 21 годину присећа Златко Стојановић из Лапљег Села. У насиљу које је започело 16. марта навече и настављено наредна два дана, Срби су убијани на кућном прагу, на улици... Наводни повод за убијање и прогон нашег народа било је утапање тројице албанских дечака у селу Чабра у општини Зубин Поток у реци Ибар, а за шта су албански политичари уз помоћ медија окривили локалне Србе. Према албанској верзији догађаја, дечаци су се 16. марта утопили у реци, бежећи од паса које су наводно на њих пустили Срби из околног села Зупче. Иако је ова лажна вест убрзо демантована из Унмика, хиљаде Албанаца кренуле су на све српско.

- Моји родитељи и брат Боривоје (22) били су у рођаковој викендици у селу Драковце код Штрпца. Ја сам био у централној Србији због посла, а те вечери сам чувши шта се све дешава позвао мајку телефоном. Рекла ми је да је отац Добривоје чуо неке гласове испред куће и да је управо изашао да види шта се дешава. Утом је и брат кренуо за њим а ја сам чак и преко телефона чуо пуцње у њих и мајчину вриску и кукњаву - прича нам Предраг Столић (45).

Фото приватна архива

Отац је издахнуо на лицу места, а брат који је рањен у стомак и бутину искрварио је јер украјински војници Кфора нису дозволили транспорт хеликоптером до болнице у Грачаници.

- Иако се ни сада после 21 годину не зна ко ми је убио брата и оца, има индиција да су то учинили албански припадници тзв. косовске полиције - прича револтирано Предраг док истиче да су полицајци који су дошли на увиђај уклонили доказе са лица места.

Нико није одговарао ни за мучко убиство Ненада Весића из Липљана, који је такође страдао на кућном прагу.

- Све је почело око шест увече када нам је руља Албанаца опколила кућу. Поломили су нам прозоре и ролетне и у кућу убацивали некакве запаљиве масе. Кућа нам је горела, а брат Ненад и ја унутра са непокретном мајком Љубицом која је тада имала 89 година. Нити смо због ње могли, а нисмо ни имали где да побегнемо. Све српске куће у улици су већ гореле.

Добривоје Столић, Боривоје Столић,Фото приватна архива

Имали смо две могућности: или да изгоримо у кући или да изађемо на милост и немилост зликовцима. Почели смо да се гушимо, па је брат предложио да изађемо па шта нам бог да.

Чим смо закорачили, Ненада су убили. Пуцали су му право у срце - сведочи за "Новости" Ненадова сестра Радмила Весић (68).

Тог 17. марта Албанци су рушили све пред собом и у Косову Пољу. Разуларена маса је палила до касно у ноћ. На удару вандала нашли су се Дом здравља, српска школа, Црква Свете Катарине у Бресју, пошта... На улици су усред бела дана живог запалили Златибора Трајковића. Ни звери се сасвим сигурно не би тако понеле. Али, очито им је била намера да затру све што припада нашем народу, причају Срби, некадашњи житељи Косова Поља.

И чика Тома, старина из Липљана, када су му Албанци упали у двориште искочио је кроз прозор и придружио се разулареној маси Албанаца јер није имао куда да побегне. У том таласу острашћености, срећом нису га препознали, а он је извукао живу главу. Иначе, чика Тома и даље живи у својој кући у Липљану, која је сада једина српска кућа у улици.

Напади на све српско уследили су и у другим крајевима КиМ, а Драган Недељковић (55) из Призрена изгорео је током ноћи у згради Богословије у Призрену где је потражио спас.

Слободан Перић, наставник физичке културе, убијен је увече око 20.50 у Улици краља Петра у Гњилану, избоден је металном шипком. Недуго затим, од туге за сином преминула је и његова мајка...

Фото Архива

Драматично у Косовској Митровици

ДРАМАТИЧНА ситуација била је тог 17. марта и у Северној Митровици када су преко главног моста на Ибру надирали Албанци нападајући окупљене Србе. Гађали су их каменицама, шок-бомбама и пуцали из ватреног оружја. Метак из снајпера погодио је у срце Боривоја Спасојевића (63) из Косовске Митровице, који је изашао да купи новине и види шта се дешава.

На тераси свог стана у згради недалеко од моста убијена је и Јана Тучеш (36), док је више десетина Срба из Митровице тог дана тешко повређено.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације