КО ЈЕ МИС ЕВЕЛИН ХАВЕРФИЛД? Како једно уље на платну и једна фотографија сведоче о љубави шкотске племкиње према Србима?

МИС Евелин Хаверфилд, назив је великог платна Михаила Миловановића, првог академског сликара из ужичког краја. Али, на том великом платну осликано је много веће сведочанство: дивно, благо, насмејано лице Шкотланђанке великог срца која баш на њега и своје груди привија малу Српчад, сирочиће из тек окончаног Великог рата.

Фото: Принтскрин Јутјуб/РТС/"Кухиња мога краја"

Осликани су и њихова туга и стрепња и болест и јад које су тако малени преживели, али и очигледно поверење и љубав према мис Евелин.

Занимљиво је да је ово дело, вероватно једно од малобројних ако не и једино из тог времена у Србији чији је настанак документован. О њеном стварању сведочи и једна стара црно-бела фотографија настала пре 106 година. На њој се види Миловановић док са четкицом и бојама у руци на хоклици седи испред недовршеног платна које је у неким детаљима (као што је шешир), касније и кориговао, док се у другом плану фотографије виде и нека од дечице која су насликана на овом изузетном Миловановићевом делу.

Године 1919. мис Евелин је обилазила села у ужичком и бајнобаштанском крају и носила помоћ сиромашној и болесној деци. У Заглаваку код Бајине Баште, сликар Михаило Миловановић ју је упознао у домаћинству своје сестре Маре која је била удата у то село. Дечачић са Евелинине десне стране је, како се зна, сликарев сестрић Миленко, а остала деца су сирочићи из комшилука.

Фото: Принтскрин Јутјуб/РТС/"Кухиња мога краја"

А, ко је мис Евелин Хаверфилд?

Најтачнији одговор био би: шкотска племкиња и српска хероина.

Рођена је као Пречасна Евелина Скарлет у градићу Инверлох у Шкотској 9. августа 1867. године као треће од шесторо деце Вилијама Фредерика Скарлета, трећег барона Абингера и његове супруге Хелен Макрудер, чији је отац био командант у Америчкој ратној морнарици.

САХРАЊЕНА У ПОРТИ ЦРКВЕ

Фото: Википедија

КОЛИКО су Срби поштовали и волели мис Евелин Хаверфилд,сведочи и место где је сахрањена: у порти Цркве Светог пророка Илије у Бајиној Башти, као једино несвештено лице које ту и данас почива. На њеном надгробном споменику пише: "Радила је за српски народ и борила се као равноправан борац, прави јахач и највернији пријатељ! Почивај у миру."

За све што је учинила за српски народ у "време смрти" и највећих страдања у Великом рату, мис Евелин Хаверфилд је одликована Орденом Светог Саве четвртог и петог степена и Орденом Белог орла са мачевима, који јој је додељен постхумно.

Школовала се, засновала породицу, родила децу, али и живела неуобичајено за жене свог доба: интересовала се за политику, била је сифражиста - припадник покрета за увођење женског права гласа, уживала је у вожњи бицикла називајући свој двоточкаш "Пегаз"... Поткрај 19. и почетком 20. века у Јужној Африци током Бурских ратова, у којима је учествовао њен супруг официр, волела је да буде у ратној зони и чак је учествовала у вежбама гађања.

Кад је почео Први светски рат, мис Евелин оснива "Женски корпус хитне помоћи" и с пажњом слуша вести о храбром српском народу који се јуначки брани од надмоћнијег окупатора. Кад је Србија после првих великих ратних победа на Церу и Колубари стекла пажњу и поштовање савезника, у нашу земљу стигла је британска хуманитарна и санитетска мисија на челу са др Елзи Инглис. С њом је била и мис Евелин Хаверфилд коју су Срби касније из милоште назвали Евелина.

Фото: Профимедиа

Тада је Србијом харао пегави тифус, а она као медицинска сестра негује српске рањеника и превија болеснике у рововима, на фронту, у болницама... Неуморно и радећи на границама издржљивости мис Евелин је стекла велико поверење српских ратника и народа, а брзо је научила и српски језик. Када је поткрај 1915, српска војска кренула у неизвесно и тешко повлачење преко Албаније, шкотска мисија у којој је била и Евелин, није могла да остави многобројне наше рањенике у Крушевцу, па су их док су биле на тој хуманитарној дужности заробили Немци.

Тек у фебруару 1916. ове храбре жене су успеле да се врате у своју домовину. Али, Евелин која је искрено заволела Србе није мировала. Извештавала је јавност Велике Британије о ситуацији у Србији. У августу 1916. године, на позив Елси Инглис, отишла је у Добруџу и са чувеном Флором Сандс основала Фонд Пречасне Евелине Хаверфилд и мајора Флоре Сандс за помоћ српским војницима и заробљеницима.

После завршетка Великог рата срце ју је вукло у Србију. Најпре је дошла у Ужице 1919. где ради на оснивању дома за ратну сирочад, а потом и у Бајиној Башти. Одлучила је, како је писао др Стеван Инђић у својој књизи "Бајина Башта и околина до 1941. године", да свој живот посвети узвишеном, етичком и хуманом задатку. Покренула је иницијативу да се у вароши на Дрини оснује Сиротињски дом за децу палих ратника. У њему је било смештено око стотину малишана.

"Ова изузетна Шкотланђанка ишла је од села до села, по беспућу, киши, снегу, делила помоћ болесним, рањеним војницима тек дошлим с фронта. У народу је постала врло популарна. Убрзо, од великих напора услед тешких услова рада Евелина Хаверфилд се разболела на послу као војник на дужности. Болест је пресекла њен кратки, али садржајни и племенити живот", пише др Инђић.

Евелин Хаверфилд, преминула је од упале плућа 21. марта 1920. године и сахрањена је у Бајиној Башти. Дом здравља у овој вароши крај Дрине, изграђен 1930. године, као и једна улица носе име Мис Евелин Хаверфилд, а посвећен јој је и велики мурал на згради Основне школе "Рајак Павићевић". 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације