МИЛЕВА ЈЕ НАУЦИ ДАЛА КОЛИКО И АЈНШТАЈН: Физичарка Полин Гањон за "Новости" о покретању иницијативе да се Милеви Марић додели докторат

СРПСКА научница Милева Марић заслужна је за напредак и отркића у физици исто колико и њен супруг Алберт Ајнштајн. Зато сам званично покренула иницијативу да јој се постхумно додели диплома доктората Швајцарског политехничког универзитета (ЕТХ) у Цириху на коме је студирала.

Фото: ЦЕРН

Ово за "Новости" каже светски призната научница Полин Гањон, Канађанка која живи у Немачкој, дугогодишња чланица Европске асоцијације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Женеви. Додаје и да сада чека одговор ЕТХ, као и да је разговарала о томе и са Јеленом Беговић, министром науке у оставци, која јој је, како тврди, обећала да ће у име Владе Србије замолити Универзитет у Београду да се и они званично придруже овом захтеву у години када ће се обележавати век и по од рођења Марићеве.

- Желим да се цео свет упозна с оним што је радила Милева Марић и да буде призната у истој мери као и Алберт Ајнштајн. То апсолутно заслужује, јер су сва истраживања вршили заједно. Ова борба ми је двоструко важна, за правду према Милеви Марић, и према женама које су скрајнуте из физике и науке уопште – каже Гањонова.

Наша саговорница подсећа да је Милева Марић била тек пета уписана жена на ЕТХ, а прва на катедри за физику. Ниједна од њих није добила диплому. А био је то једини универзитет у оно време на немачком језику који је примао студенткиње.

- Милева је на писменим испитима добила боље оцене од својих мушких колега, али је зато нису пуштали да прође на усменим испитивањима. Јасно је да се ради о дискриминацији – истиче наша саговорница.

Фото:

Први пут је, каже, још као студенткиња у Калифорнији, за Милеву Марић сазнала сасвим случајно. То је заинтригирало, али у оно време без интернета, и с крајње оскудном литературом о Марићевој, није успела да пронађе више информација.

Много година касније, једне вечери је у ЦЕРН водила тим у коме је било дестак истраживача, а међу њима и докторанд из Србије Јудита Мамузић, од које је сазнала много тога о Милеви Марић.

- Схватила сам тада колико је велика неправда да таква хероина буде практично непозната у остатку света – истиче Полин Гањон како је кренула у озбиљна истраживања о српској научници.

У библиотеци ЦЕРН је пронашла Милевину биографију на француском језику из пера Десанке Ђурић Трбуховић која је преведена на француски, као и књигу професорке Радмиле Милентијевић на енглеском, чијих примерака више нема.

- Пред смрт професорка Милентијевић ме је замолила да се побринем за реиздање, што намеравам да учиним – наглашава Гањонова, која је до сада имала педесетак предавања о Милеви Марић на универзитетима широм света.

Предавање је пре две године одржала и у Београду. Непосредно после нашег разговора, јуче је о Милеви Марић одржала видео-конференцију за студенте из Квебека. Кад је упитате шта је фасцинира код Марићеве, без премишљања одговара:

FOTO: Arhiva novosti

- Контраст између тога што је практично потпуно непозната у свету и, с друге стране, огромна популарност и бајке које су испредане о њеном мужу, као о великом усамљеном генију који је, у ствари, током 15 година сва истраживања вршио са њом. Представљали су нам га као идола, огромног научника, док је као личност и људско биће био недостојан према супрузи и деци. Његове изреке виђамо посвуда, што је увредљиво према Милеви имајући у виду да је све што је урадио, учинио са својом њом.

И новац од Нобелове награде јој је, истиче, дао зато што га је на то обавезивао закон.

- Алберт није успео да пронађе посао, запослио се тек захваљујући оцу његовог школског друга у Берну. Био је неуредан, док је Милева била веома систематична и организована. Раздвојили су се 1914, званично развели 1919, а у једној од клаузула развода стајала је обавеза да Алберт, ако добије Нобелову награду, може да задржи славу, али да новац припада и њој. Дао јој га је, јер је морао. Нобелову награду је добио за радове који су заједно остварили 1905. године – подсећа канадска физичарка.

Полин Ганјон каже да нема доказа шта је Милева Марић специфично радила и да се не зна ништа о њеним директним доприносима, већ да су она и Ајнштајн све остваривали у тиму:

- Није се хвалила. Али њен допринос је огроман. Најјаснији доказ за то је писмо које је Алберт написао Милеви током студија, на распусту, када је био код својих у Италији, а она у Новом Саду. Написао јој је да ће бити срећан и поносан када на крају буду успели да заједно заврше радове на теорији релативности. Њихова љубавна писма била су испуњена референцама на заједничка истраживања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације