НОВИ СЈАЈ СРПСКОГ ХРАМА У ПАРИЗУ: "Новости" на лицу места - приводи се крају величанствено осликавање цркве Свети Сава у Граду светлости

Кад падне поглед, пред очима се уздигну српски краљеви и династије, с једне стране Немањићи, с друге Обреновићи и Карађорђевићи, а ту су и Никола Тесла и Михаило Пупин, сликарка Надежда Петровић, поред ње Милунка Савић, патријарх Павле, Његош…

Фото: Горан Чворовић

Сви они чине велику фреску на неколико квадратних метара на источном зиду Српске православне цркве Свети Сава у Паризу.

- Имамо јединствену Фреску Света Србија, са Христом на средини и нашим великанима око њега. Непревазиђена је, уникатна. Постоји само код нас. Нигде другде – каже с поносом за васкршњи број "Новости" протјереј ставрофор Никола Шкрбић, старешина храма Светог Саве у Паризу.

Уз будно праћење и на радост верника, последњих година пред очима намерника у овој српској богомољи у Паризу ниче оригинални иконопис који лепотом и блештавилом засењује многе до сада виђене. За уметнички део овог изузетног подухвата задужени су професор на Академији за уметност и конзервацију Српске православне цркве у Београду Владимир Карановић, реномирани фрескописац Вероника Ђукановић и доцент на Факултету ликовних уметности у Београду, Ужичанин Горан Јовић.

- То су врхунски уметници који су радили и у Храму Светог Саве – истиче прота Никола.

Дугачак је списак храмова којима су ови ствараоци златних прстију дали сјај и ореол Византије и српског наслеђа. Унутрашњост париске цркве почели су да осликавају 2018. године. "Новости" су својевремено пропратиле почетак радова који се сада ближе крају. Претходно су очишћени и припремљени зидови, нанета два слоја подлоге, стављена мрежица, а затим су брушени.

- Припреме су радили наши вредни париски молери, по програму иконописаца – истиче прота.

На подлози се радила скица, по њој су припремане боје, а онда се осликавало. Сликало се на сувом зиду, а све је обложено златним листићима. Водило се рачуна да радови буду извршени квалитетно. Осликани су олтар и плафон, па источни зид, затим западни, а онда хор. Овај огромни посао вршио се по етапама. 

- На иконопису се ради активно пет година. Уметници буду преко лета, дођу поново по месец-два, с екипом од пет-шест помоћних мајстора. Главни раде лице и руке, други, студенти, под његовим руководством, одежде и орнаменте – преноси нам старешина цркве.

Обиман посао је практично приведен крају. На своду у главној апсиди у олтарском делу је Свети Сава са архијерјима. Гледа ка Христу у композицији Вазнесења господњег. Осликани су и први архиепископ после Светог Саве Арсеније Сремац, свети Макарије Соколовић који је обновио Пећку патријаршију, свети Јован Максимовић Шангајски, светитељ Никола Велимировић...

У горњој зони иконописани су велики празници попут Божића и Сретења, у другој зони је представљено Житије Светог Саве, а у доњем делу су српски светитељи. Уметници су имали узоре, али настало дело је оригинално. У осликаним медаљонима налазе се и све представе Христа, на шест аркада, слично као на фрескама из манастира у Пећкој патријаршији.

Имајући у виду да се црква налази у Паризу, аутори су се потрудили да част одају и локалним свецима које, како истиче прота Никола, празнује и православна црква, заједно с римокатоличком, као што су свети Дионисије из Сен Денија, заштитница Париза Геновева, свети Мартин из Тура, свети Герман Париски, света Клотилда, Иринеј Лионски… Тако су испоштовани наслеђе и култура места на коме се богомоља налази и захваљено на гостопримству. А ширина духа српске православне цркве огледа се и у чињеници да су, лево и десно од олтара, на плафону исликане композиције "Народа у тами", међу којима су заступљени Трачанин, Гал, Ергрурац, Римљанин, Грк, стари Словен, Јеврејин, Јапанац, Кинез, Индус, представници Африканаца, Азијата и арапског света.

Балконски део у коме наступа парохијски хор Свети Симеон Мироточиви посвећен је пресветој Богородици. У овој божанственој атмосфери српски патријарх Порфирије рукоположио је и новог париског владику Јустина. Наш саговорник истиче да је остало да се, лево и десно од улазних врата, још, осликају, с леве стране, Путовање Светог Саве и Пећка патријаршија, а с десне светиње Париза – Богородичина црква, Сакр Кер, руска и грчка црква. 

- Све је већ нацртано, али није осликано. Фрескописци долазе одмах после Васкрса и остају десетак дана, да би завршили иконопис – каже отац Никола Шкрбић.

Истиче да су, уз завршетак осликавања, постављена четири мања полијелеја, чека се велики, треба да се ураде још неки радови у ентеријеру, поставе нове стасидије, владичански трон, певница. Мермер за под биће донет из Србије.

- Надамо се освећењу најесен или почетком следеће године. Очекујемо, ако Бог да, и патријарха том приликом – наводи наш саговорник. 

Средства за иконопис су обезбеђена донацијом верника и привредника. Прота у целом овом подухвату истиче и велику ангажованост проте ставрофора Славише Шањића, који је између осталог био задужен за прикупљање материјалних средстава:

- Нјегова улога је била заиста велика. Све смо радили у сарадњи, у почетку с владиком Луком, а сада с владиком Јустином, под његовим благословом.

О иконопису у цркви и току радова биће објављена и монографија, на српском и француском језику, да би посетиоци, који задивљени оду из цркве, са собом могли да понесу и делић ове величанствене атмосфере.

ЦРКВА ИЗ 1908. ГОДИНЕ

Богомоља у којој се данас налази Српска православна црква у Паризу најпре је била евангелистичка. Изграђена је 1908. године, а онда је 1964. године наша црква овај простор изнајмила на ползу великог броја наших верника.

- Плаћали смо кирију двадесет година, а онда смо је купили 1985. и сада је у нашем власништву – истиче прота Никола.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације