Репортаже

КОЛИКО ШАРА ИМА, ТОЛИКО ВРЕДИ: Начин израде једног од симбола наше баштине, пиротског ћилима, мукотрпан је и траје бар месец дана (ФОТО)

Јована Манић

23. 05. 2025. у 06:30

ИЗРАДА пиротског ћилима, са специфичним шарама и орнаментиком, тежак је и мукотрпан посао, а главни алати су очи и руке.

КОЛИКО ШАРА ИМА, ТОЛИКО ВРЕДИ: Начин израде једног од симбола наше баштине, пиротског ћилима, мукотрпан је и траје бар месец дана (ФОТО)

Ткаље у руци и пред собом имају вуну и разбој, али права ћилимарка зна све од припрема разбоја до "познавања" сваке шаре.

Овако за "Новости", о изради светски познатих пиротских ћилима, говори Славица Ћирић, из Ћилимарског удружења "Дамско срце" у Пироту. Каже да звучи једноставно, али од потке до ћилима, потребан је бар месец преданог рада. Веште руке ткаља у сваки уткају много шара, а постоје и врло строги критеријуми за израду ћилима.

- Све почиње од дрвеног вертикалног и хоризонталног разбоја. На вертикалном се ради високи квалитет ткања и ако се ћилим скине са њега немогућа је промена његовог облика. Код хоризонталног је другачије, јер кад је ћилим завршен и скине се са разбоја, нити у рукама могу да се померају лево и десно, па и облик може да се мења - објашњава Ћирићева и додаје да се начин израде ћилима назива клечање, а помоћу њега добијају се два идентична лица.

POGLEDAJ GALERIJU

Први корак је основа на разбоју, а искусна ткаља унапред зна колико нити основе јој треба. Носеће нити су у народу познате као ресе.

- За 10 центиметара ћилима иде око 60 нити основе. Унапред се планира и где ће бити која шара и колике густине. Када израде шаре више не могу да се померају, повећавају, смањују или спуштају. Што је већа густина шара, он је богатији и аутентичнији, а за пиротски ћилим постоји више од 122 регистроване шаре и 96 орнамената. Израда им је компликована, јер унутар шара су детаљи које треба прецизно урадити и свака је другачија - прича Ћирићева.

"Софра" симбол Србије

ШАРА "софра", једна од најпознатијих и најсложенијих, састављена од назубљених ромбова у виду звезде и око ње обично четири бубице, данас се може видети не само у Пироту него и шире. Славица Ћирић је с њом освојила награду "Туристички цвет", 2010, од Туристичког савеза Србије. Од тада, "софра" се може видети у логу многих ТВ емисија, као вез на одећи, исцртана на зидовима...

Да би ћилим "живео" више од 200 година, тка се од природне вуне од оваца са Старе планине. Чак и кад се користи као тепих и кад се по њему хода мале су шансе да се оштети. Једино ако је на њему неки оштар комад намештаја...

- Вуна има посебан квалитет. Мора да буде танко предена, а крута, чврста и да се не кида - објашњава. - Када дође време, ткаље у руке узимају тупицу за сабијање нити чиме се добија на чврстини и ћилим било које димензије увек раде из једног комада без спајања.

Од 2002, име и производ "Пиротски ћилим" заштићен је у Заводу за интелектуалну својину, а деценију касније пиротско ћилимарство уписано је у Националну листу нематеријалног културног наслеђа Србије. У току је и кандидатура за Унескову листу светске баштине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СТАЗЕ КОСМЕТА - ЂАКОВИЦА: Ко срцем мрзи тај је у затвору, ми смо на слободи... (ВИДЕО)

Друштво

0 14

"СТАЗЕ КОСМЕТА" - ЂАКОВИЦА: "Ко срцем мрзи тај је у затвору, ми смо на слободи..." (ВИДЕО)

ЕКИПА "Новости" боравила је на Косову и Метохији крајем јануара ове године, где смо забележили ексклузиван документарни материјал. Серијал "Стазе Космета" обухвата седам епизода, које доносе упечатљиве људске приче из Ђаковице, Штрпца, планинских села Брезовице и Шар планине, Велике Хоче, Ораховца, Призрена и села у близини Косовске Митровице.

22. 05. 2025. у 19:00