СУНЦЕ "ТОПИ" ЗЕМЉУ: Анализа "Новости" после алармантних објава СМО и британске метео службе о климатској кризи

КЛИМАТСКА криза више није ни претња, ни сценарио за научнофантастичне филмове - већ свакодневица у којој живимо.

Фото: Танјуг

Две највеће светскеметеоролошке институције - Светска метеоролошка организација (WMO) иБританска метео-служба (Met Office) објавиле су готово идентичноупозорење: свет улази у пет најтоплијих година у историји и не само даће бити оборени температурни рекорди, већ ће бити премашен праг који јечовечанство поставило као "црвену линију".

Према њиховим прорачунима, вероватноћа да ће свет у идућих пет година оборити барем још један годишњи температурни рекорд сада је чак 80 одсто. Такође, температурни праг од 1,5 степени Целзијусових постављен пре 10 година биће премашен у сваком случају. Граница коју је Париски климатски споразум одредио као критичну, по овим прогнозама, делује као да је већ прегажена. Први пут, научници наводе и да постоји могућност, додуше мала, да ће температура у једној години достићи чак два степена изнад прединдустријског нивоа - и да ће се то догодити пре краја ове деценије.

- Пошто се предвиђа да ће наредних пет година бити у просеку топлије за више од 1,5 степени Целзијусових, више људи него икада пре биће изложено ризику од јаких топлотних таласа, што ће довести до више смртних случајева и озбиљних здравствених проблема - упозорио је професор Ричард Бетс, руководилац истраживања утицаја климе при британском метеоролошком заводу. - Услед загревања атмосфере интензивираће се шумски пожари, јер ће сувље тло постати још подложније паљењу.

Foto: Printskrin Instagram

У студији објављеној у научном часопису Science процењује се да ће се Арктик загревати и више и брже од три пута од глобалног просека. Током следећих пет зима, температуре на Арктику биће чак 2,4 Целзијуса изнад тридесетогодишњег просека. Ово убрзано отапање леда на Арктику и у северозападном Пацифику довешће до бржег пораста нивоа мора, што ће директно угрозити обалска насеља широм света. Научници упозоравају да се свет већ налази на прагу пет опасних преломних тачака - а ризици се повећавају са сваком десетинком додатног пораста температуре. Угрожени су, између осталог, Гренландски ледени покривач, Амазонска прашума, корални гребени и ледене масе Западног Антарктика.

- Не бих улазио у такву панику, сигурно. Ово лето неће бити ни приближно топло као што неки наговештавају. Биће топлије од просека, али ништа екстремно. У поређењу са прошлим летом - биће нешто топлије, али у границама нормале - каже метеоролог Марко Чубрило за "Новости". - Глобалне пројекције су само део климатске слике и оне не морају директно да се одразе на Балкан. Овај мај је, рецимо, у Канади изузетно топао, а код нас хладан. Тако да не верујем да ће се ти екстреми, који се помињу у глобалним извештајима, манифестовати у нашем региону. Реч је о општим предвиђањима за наредних пет година, која се односе на Земљу као планету, а не конкретно на Србију.

Фото Shutterstock

Чубрило указује на велику несигурност дугорочних прогноза:

- Прогнозе преко две недеље унапред су више процене него поуздана предвиђања. Временски интервал од пет година за било какве тачне прогнозе је сувише далек. Ми можемо да имамо прогнозу за десетак дана, све преко тога је пука претпоставка.

Према подацима које су изнели стручњаци на догађају "Дијалог о климатским променама" уочи конференције COP28, Србија се загрева 60 одсто брже од глобалног просека. А, према подацима Balkan Green Energy News, екстремни временски догађаји од 2000. године проузроковали су штету од најмање 6,8 милијарди евра, при чему је 70 одсто те штете резултат високих температура и суша.

- Балкан се загрева брже од остатка света, а велики градови постају топлотна острва - упозорава метеоролог Иван Ристић. - Прошле године Балкан је био међу најугроженијим регионима. Док глобални пораст температуре износи између 1,5 и 1,7 степени, у Србији је прошле године забележено повећање од чак три до четири степена. То значи да ми имамо двоструко већи проблем.

Он истиче да је количина падавина скоро увек иста у свим деловима света:

- Пошто се укупна количина падавина на годишњем нивоу не мења, а више је сунчаних дана без облака и кише, сведоци смо екстремних непогода. Због пораста температуре, такви догађаји постају све екстремнији - пљускови су интензивнији, а облаци се крећу брже и захватају веће површине. Олујни системи 2023. прелазили су и до 1.500 километара у једном дану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације