У ТУНЕЛИМА БРОЈЕ БРЕГУНИЦЕ: Почиње први национални попис мало познате врсте ласте
У стрмим земљаним одсецима, поред река и језера, где се ретко козауставља, налази се дом једне од најмање познатих ластавица у Србији - брегунице. Ове птице гнезде се искључиво у рупама које саме копају утлу, а сада се први пут на националном нивоу утврђује њихова бројност.
Борис Окановић
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије покренуло је први национални попис брегуница (Riparia riparia - лат.), ласти које не праве гнезда под крововима, већ их саме копају поред река, језера, па чак и уз путеве. Грађани могу да се придруже овој акцији, тако што ће до краја јуна доставити податке (на имејл jelena.nikolic.antonijevic@pticesrbije.rs) уколико су видели ове ласте које живе у великим колонијама.
Циљ је, како су обавештени грађани, да се прецизно евидентира број парова и гнездећих места, како би се омогућило дугорочно праћење популације и израдиле мере заштите за ову корисну, али угрожену врсту.
- Тешко је не приметити земљане зидове у којима је на десетине или стотине рупица. У њих брегунице улећу и излећу као у кошници. Молимо све који их виде да нам пошаљу тачну локацију и фотографију, а ми ћемо наставити истраживање - каже Јелена Николић Антонијевић, координаторка пописа.
Борис Окановић
Бирају места уз Дунав
ОД пет врста ласти, колико их се гнезди у Србији, брегуница спада у оне мање познате јер се, за разлику од својих рођака - градске и сеоске ласте - не гнезди на објектима које је човек направио, што не значи да су скровита и тешко уочљива врста. Најбоља гнездилишта брегуница су уз Дунав, Тису, Саву, Мораву и Дрину. Готово 40 одсто националне популације се налази уз Дунав.
Према последњим проценама од 2008. до 2013. године, у Србији се гнездило између 38.000 и 46.000 парова брегуница. На основу података из Мађарске, познато је да је врста у Панонској низији доживела огроман пад бројности за више од 70 одсто у последњих 40 година, па се сумња да је до тога дошло и у Србији.
- Управо зато организујемо попис - каже нам Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. - Желимо да сазнамо где се све налазе колоније, колико их има, и да на основу тога предложимо конкретне мере заштите. Брегуница јесте заштићена врста на папиру, али можда су потребне и активне мере - попут прављења вештачких одсека погодних за гнежђење.
Борис Окановић
Брегунице се гнезде од половине маја, пошто долете из Африке где проводе зиму.
- Ове птице живе у паровима - додаје Стојиљковић. - Мужјаци први стижу у Србију, најчешће у априлу. Они припремају рупе у земљаним одсецима, а женке долазе неколико дана касније. Гнежђење почиње од средине маја, када женке полажу јаја, а током сезоне могу да се гнезде и два пута. У нашој земљи остају све до краја августа или почетка септембра.
Поједу 10.000 комараца
БРЕГУНИЦА је најмања европска ластавица, дуга је 12 центиметара и тешка свега 14 грама. Та мала птица може да буде врло корисна, јер се храни и комарцима. Тако да једна породица може да поједе и 10.000 комараца дневно.Насељава скоро целу Европу, осим планинских предела, већи део северне, централне и источне Азије и средњи део Америке.
За разлику од сеоских и градских ласта, брегуница није везана за људе - живи у великим колонијама и копа тунеле у вертикалним земљаним одсецима поред река, језера или у литицама. Тунели су дуги и до пола метра, а на крају се налази проширени део у коме птице полажу јаја.
Борис Окановић
- Брегунице не копају рупе у земљи на тлу, већ само у усправним стенама и одсецима - истиче Стојиљковић. - Због тога су њихова природна станишта све угроженија - уништавају их промене токова река, изградња обалоутврда, као и коришћење пестицида у пољопривреди. Изузетни су инсектоловци који лове у лету, при чему једна ласта може да поједе и до 1.000 инсеката на дан. Због тога употреба инсектицида дуж речних токова директно утиче на њихов опстанак.
Попис се спроводи у оквиру пројекта израде првог националног Атласа птица гнездарице Србије, финансираног од стране Европског савета за попис птица (ЕБЧ) кроз Фонд малих грантова за мониторинг (СГФ).
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СРУШЕНА КУЋА ВЕСНЕ ЗМИЈАНАЦ Комшије углас: "Скупићемо паре да је обновимо - она нам је изградила пут, вртић, дом здравља..."
МЕШТАНИ Ковача надомак Краљева испричали су да су одлучили да покрену петицију како би реновирали певачин срушени дом у знак захвалности за све што је урадила за њих.
10. 08. 2025. у 17:09
"ПОСВАЂАЛИ СМО СЕ, А ОНДА ЈЕ УМРО": Глумац о сукобу са Николом Симићем
ГЛУМАЦ Саша Јоксимовић признао је у једној емисији да жали за тим што се никада није помирио са колегом Николом Симићем.
11. 08. 2025. у 08:30
УЗРОК СМРТИ ГАБИ НОВАК: "Отишла је тихо, музика као да се стишала"
ПЕВАЧИЦА Габи Новак преминула је данас, 11. августа, у 89. години, а како су открили њени блиски пријатељи борила се са тешком упалом.
11. 08. 2025. у 12:04
ИЗВОР ЗДРАВЉА И РАДОСТИ ЗА ЧИТАВ ЖИВОТ: Мајчино млеко нема замену
ДОЈЕЊЕ представља основу за снажан имунитет, правилан неуролошки развој и емотивну повезаност између мајке и детета.
07. 08. 2025. у 15:05УН циљ 3
"БИТНО ЈЕ ДА СМО ЖИВИ" Полиција у акцији после демолирања дома Борјанових - украден и снимач видео надзора
"ХВАЛА на порукама подршке."
11. 08. 2025. у 16:35 >> 18:33
РАСПОРЕЂЕНО 110.000 ВОЈНИКА, РУСИ КРЕЋУ У ЗАВРШНИ УДАР НА ПОКРОВСК: "Са тиме би могли заузети средње велику европску државу"
РУСИЈА не показује знакове повлачења у рату против Украјине. Напротив, Москва је појачала далекометне ударе на украјинске градове и нападе дуж целе линије фронта. Војни стручњаци истичу да је руска страна усвојила нове тактике, ослањајући се на масовну употребу дронова и малих диверзантских јединица, пише The New York Times.
10. 08. 2025. у 20:18
ЕВО КО ЈЕ ТРОСТРУКИ УБИЦА ИЗ ГЊИЛАНА: Био у друштву са Куртијем, Османијевом и Харадинајем
ТРИ особе су убијене, а неколико је рањено у пуцњави која се догодила данас у Гњилану, док је осумњичени нападач у бекству, пренела је Коха. Болница у Гњилану саопштила је да је на лицу места констатована једна смрт, а да су две особе пребачене у Ургентни центар без знакова живота.
10. 08. 2025. у 18:11
Овако изгледа кућа Милана Борјана која је демолирана: Лопов однео и снимач видео надзора (ФОТО)
"ХВАЛА полицији града Београда на брзој реакцији и сјајном односу према послу."
11. 08. 2025. у 09:52
Најновије из рубрике
ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА ВРШАЧКИМ ПЛАНИНАМА: Четири верска објекта све посећенија, долазе туристи из целе Србије
НА Вршачким планинама налазе се четири верска објекта, која су у последње време постала све популарнија међу домаћим туристима.
11. 08. 2025. у 17:26
КЉУЧЕВИ СВЕТИЊЕ ЧЕКАЈУ ПОСЕТИОЦЕ НА РЕЦЕПЦИЈИ: Црква Светог Ђорђа на брду изнад Луковске бање јединствена по много чему
ОСИМ што се налази на надморској висини од 875 метара, Црква Светог Ђорђа на брду изнад Луковске бање јединствена је по томе што је посетиоци сами откључавају и закључавају.
11. 08. 2025. у 14:12
БЕЛИ ЈЕЛЕН КРИЈЕ ТАЈНУ РОМАНОВИХ: Необична фигура у колекцији адвоката и писца Веселина Церовића
У ПРИЧАМА о изгубљеном благу царске Русије често се помињу дела славнихмајстора златарског умећа - од радионице Карла Фабержеа до другихчувених руских драгуљара. Један од тих предмета, према неким записима, била је скулптура белог јелена на постољу, израђена од племенитогметала. Њен траг се после Октобарске револуције губи, а тек понека причаводила је ван граница Русије. Један од тих трагова, како верује адвокати писац Веселин Церовић, могао би да води право у Београд.
11. 08. 2025. у 12:42
"НОВОСТИ" НА ЛИЦУ МЕСТА - КАД СРЦЕ ЗАДРХТИ НАД ПЛАВОМ ГРОБНИЦОМ: Острва Крф и Видо заувек уписана у генетски код српског народа
Када тешки прамац трајекта засече воду пред последњи заокрет из правца Игуменице ка луци на Крфу, и по најмирнијем мору задрхте таласи и заљуља се тло под ногама за сваког ко се, српског рода, затекао на палуби.
11. 08. 2025. у 12:42
"ЖИВИ ФОСИЛ" И СИМБОЛ ОПСТАНКА НА ОБРОНЦИМА ТАРЕ: 150 година од открића Панчићеве оморике
Ботаничар др Јосиф Панчић, открио је 1875. године необичну врсту четинара, до тада непознату науци: на обронцима планине Таре, затекао је чудо природе које је пре неколико десетина милиона година било веома распрострањено, након чега је нашло своје једино уточиште и преживело последње ледено доба на литицама кањона. Од открића Панчићеве оморике прошло је тачно 150 година, а ова ендемска врста и данас је веома ретка и изузетно угрожена.
11. 08. 2025. у 12:41
Коментари (0)