ЈУНАКИЊЕ ОТПОРА ОТРГЛИ ОД ЗАБОРАВА: Потресне приче о страдању жена у Другом светском рату откривене у изложби у Југословенској кинотеци

БИЛЕ су жене - мајке, сестре, болничарке, курирке, борци. Њихова храброст, патња и жртва, деценијама су неправедно изостављане изуџбеника, а њихова херојска дела често бивала сведена на фусноте.

Драгана Матовић

Изложба "Ратне хероине" Биљане Марцојевић отворена у Југословенској кинотеци покушај је да се та грешка исправи - да се јунакиње отпора, страдања и борбе у Другом светском рату врате у наше колективно сећање.

Кроз архивску грађу, личне приче, предмете, писма, фотографије и документе, поставка осветљава женску храброст, пожртвованост и допринос народноослободилашкој борби. Међу представљеним хероинама су: Милица Тепић, позната као Мајка Кнежпољка, Хилда Дајч, Диана Будисављевић, Вида Јоцић, Мира Цикота, Лепа Радић, Олга Петров, Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Радмила Божић, Стана Арнаут...

- Донедавно је о женама у рату и историји, коју су добрано задужиле, писано ретко, мало и селективно. Посебно је војна историја остала за жене релативно недокучива јер су исту махом писали мушкарци - истакла је ауторка изложбе Биљана Марцојевић, кустос у Музеју жртава геноцида. - У временима која су наступила после ослобођења у фокусу су били хероји. Хероине ратних, али и предратних и поратних времена, готово по правилу остајале су на маргинама.

На изложби нису само представљене жене које су носиле оружје и учествовале у борбама. Међу њима су мајке које су остајале код куће, подизале децу, чувале огњиште. Хероине које су издржале најтежа мучења, или су поносно корачале ка губилиштима.

Драгана Матовић

- Жене које су учествовале у борби често су заробљаване и одвођене у логоре у којима су биле изложене патњама којих су мушкарци, због родних разлика, бивали "поштеђени" - истиче Марцојевић. - Преживели логораши су сведочили о најбестијалнијим порођајима, а потом и убијању новорођенчади наочиглед породиља. У Пребиловцима су усташе жену Богдана Медана, Милеву Медан затекли док се порађала. Бајонетом су јој расекли трбух и извукли дете које су усмртили, умотали у парче тканине и вратили у распорени стомак.

Међу потресним сведочанствима о патњама које су преживљавале мајке говори и сведочење Данице Праштало: "У Сиску су нас раставили од родитеља. Најгоре је било када млада жена, која има само једно дете, плаче, не да дете, отима га. Он то дете у рукама сече. То ми је било најгоре, најтеже гледати... она држи оно дете, стиска, а он (усташа, прим. аут.) сече оно дете..."

На изложби је приказана фотографија Жоржа Скригина, ратног репортера и члана Казалишта народног ослобођења, која је била један од експоната поставке у Аушвицу као сведок страдања и борбе за опстанак прогоњеног српског народа. Слика је настала 1944. године, а на њој су Милица Тепић, Мајка Кнежпољка, са ћерком Драгицом коју држи за руку и сином Бранком, којег је уз торбу кићеницу носила на повијеним плећима. Поред фотографије, о Миличиној судбини сведочио је њен син Бранко, чије је казивање снимљено 2008. године. И оно се може чути на овој изложби коју је организовао Музеј жртава геноцида.

Драгана Матовић

Једна од хероина је и Хилда Дајч, која је, иако није морала, отишла у логор Сајмиште. Хилда је волонтирала као медицинска сестра у Јеврејској болници на Дорћолу, када су Немци забранили Јеврејима да се лече код нејевреја. Упркос противљењу родитеља, она се пријавила да оде у логор да помогне својим сународницима. Претпоставља се да је убијена у гасном камиону званом "душегупка" којим су свакодневно, осим недељом, одвожени логораши до масовних гробница у Јајинцима. Иза ње су остала четири писма - важна сведочанства о животу у логору.

Поставка приказује и хуманитарку Диану Будисављевић која је организовала акцију спасавања 12.000 деце из усташких логора. Списак од 5.800 имена спашене српске деце, чува се у Музеју жртава геноцида. Тамо су и имена, адресе и занимања људи који су прихватили и отхрањивали децу.

Драгана Матовић

- За неке од преосталих сам успела добити неке податке, али мала умирућа створења нису могла ништа казати. Умрла су као непозната, безимена деца. А свако је имало мајку која је за њим горко плакала, имало је свој дом, своју одећу, а сад је трпано голо у масовну гробницу. Ношено девет месеци, у болу рођено, с одушевљењем поздрављено, с љубављу неговано и одгајано, а онда - Хитлер треба раднике, доведите жене, одузмите им децу, пустите их да пропадну. Каква неизмерна туга, каква бол - писала је Будисављевић после посете дечјој болници.

Драгана Матовић

Посебан сегмент изложбе посвећен је женама борцима: Ољи Петров, Мири Цикоти, Дринки Павловић, вајарки Види Јоцић, Јелени Ћетковић...

- Приказане су њихове животне приче, сведочанства, лични предмети - каже нам Милица Карић, стручни сарадник у Музеју жртава геноцида. - Представљене су и жене које су биле ухваћене, мучене, али су преживеле.

Најмлађа болничарка у амбуланти Другог крајишког одреда НОВЈ, Лепа Радић, када је ухапшена и одведена у Босанску Крупу одбила је да открије било какве податке о својим друговима, чак и када су је изводили на губилиште. Неколико тренутака пре вешања, понуђено јој је помиловање уколико открије имена сабораца. "Ја нисам издајник свог народа. Они ће се сами открити кад буду уништавали зликовце као што сте ви!" Забележено је и да је пре него што су јој натакли омчу на врат узвикнула: "Бори се, народе, за своју слободу, не дај се зликовцима у руке! Мене нека убију, имаће ко да ме освети!"

- Део изложбе посвећен је женама које су припадале организацији "Црне шамије" - говори Карић. - Овај покрет настао је крајем 1941. године у Крагујевцу и околним селима, као одговор на масовна стрељања. Отпор и освета били су главни подстрекаши жена које су изгубиле најмилије. Једна од организаторки била је гимназијалка Радмила Божић, ћерка свештеника Андреје Божића. Припаднице овог покрета 1944. године ангажовале су се и у Женској равногорској организацији санитета. Радмила је због тога ухапшена после рата, 1946. године и осуђена на дугогодишњу затворску казну. Успела је да побегне из пожаревачког затвора после годину дана, после чега је убрзо настрадала. И данас се не зна како је изгубила живот.

На изложби су приказани и лични предмети ратних хероина, од накита до оружја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације