ДОЊИ ЖИРОВАЦ НА БАНИЈИ: Некада село вредних домаћина, а данас, 30 година после "Олује" у њему живи 19 Срба (ФОТО)

Јелена Матијевић

26. 07. 2025. у 07:01

О ПЕТРОВДАНУ се, ове године, у Доњем Жировцу код Двора на Уни окупило више од 500 душа. Одавно сабор није био тако бројан. И младо и старо сабрало се око Цркве посвећене светим Петру и Павлу да обележе храмовну и сеоску славу. Дошли су Жировчани из Београда, Новог Сада, Панчева, из многих земаља света. Било је песме и разговора, наново су се делиле успомене и радост поновних сусрета...

ДОЊИ ЖИРОВАЦ НА БАНИЈИ: Некада село вредних домаћина, а данас, 30 година после Олује у њему живи 19 Срба (ФОТО)

Фото: Д. Миловановић

Али, то је трајало само један дан, онај када се Жировчани одасвуд, барем за тај празник врате земљи својих прадедова, дедова и очева, да се заједно окупе око своје светиње. Тај дан и то саборовање били су само обрис некада многољудног и богатог села вредних воћара и сточара, надалеко познатог по врсним плодовима родне земље и воћњацима што су давали врхунску шљиву и од ње још бољу ракију која је била на цени у целој Крајини. Који дан касније село је било готово пусто, онакво какво је већ три деценије после "Олује", геноцидне акције хрватске војске и полиције. У Доњем Жировцу данас живи 19 Срба, међу њима четворо деце - троје малених и један школарац... Да нељуде надживи зло које учине, видљиво је на целој пустој Банији, па и овде у Жировцу Доњем...

Фото: Д. Миловановић

Милорад Мишо Цвијетић

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

У свој дом, окружен стаблима јабука, чије су се гране од рода до земље савиле и чокотима отежалим од гроздова који још нису почели да руде, прима нас - Милорад Мишо Цвијетић (71). Своме огњишту из Краљева се враћа четири-пет пута годишње...

- Све ме везује за ово место... Не могу да заборавим све оно наше добро што је "Олуја" однела - каже Милорад за "Новости". - Долазе повремено и други, лети обично, ваљда из истих разлога као и ја...

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

ХРАМ ПОДИГНУТ 1830. ГОДИНЕ

НА заравни, са доње стране пута, од 1830. године свему што се у Доњем Жировцу догађа сведок је и Црква светих Петра и Павла. Са једном столетном липом, памти радост и тугу свог народа готово 200 година. Испред њене порте и споменик палим борцима из Другог рата, са крстом на врху.

- Овај храм је у Другом светском рату запаљен и бомбардован. Обновљен је после рата, али је, време је било такво, био прилично запуштен. Сада је обновљен и фрескосликан - каже нам Милорад Цвијетић. 

Фото: Д. Миловановић

 

Отегла се тишина. Тешка. Дуги минути ћутања. А, мисли? Мисли и Милорадове и наше сигурно су исте. Тамо су негде у августу 1995. Да, јесу, исте су. Знамо јер наш домаћин после неколико минута заједничке ћутње први проговори и рече нам да је после "Олује" обновљено мало од многобројних порушених и запаљених кућа, да се врло мало избеглих вратило и да готово нико није и не жели да прода своја имања.

- Али, где да се врате за стално - пита Милорад и себе и нас. - Некад је у нашој школи имало и по 400 ђака из Доњег Жировца и овдашњих заселака, а сада ово једно наше ђаче наставу похађа у Двору. Још стоје четири кућице из тог времена саграђене за учитеље и наставнике, само их сада "окива" шибље... Била је и амбуланта у којој је медицинска сестра била сваки дан, а лекар је долазио три пута седмично. Сада се код доктора опште праксе иде такође у Двор, а на специјалистички преглед у 70 километара удаљен Сисак. Имали смо пошту, месни уред, три продавнице и кафану, а сада ништа... Аутобус на релацији Загреб - Сисак - Двор, пролазио је свака два сата, а ево већ пет година га уопште нема.

Док говори, све време је наш саговорник на ивици суза, које као да су се ледиле украј очију. Не клизе низ образе, али роне. Да има какав апарат да их прати нашао би их нагомилане око срца...

- Знате, ми овде сада мирно живимо. Немамо ми никаквих проблема. Често се окупљамо у Двору, али тако да се најчешће зна у коју кафану иду Срби, а у коју Хрвати... Тако је, говорим вам истину... Шта можемо? Мене највише боли што видим да Доњи Жировац нема будућности... За десетак година, кад и ова дечица оду на даље школовање, овде неће бити никог. Нема перспективе. Нема... - звоне Милорадова туга и непролазна мука на душу окачена.

А, како и не би? Уз све што га притиска због прогона свог народа, на срцу овог човека су дубоко урезани и ожиљци од два прогона из своје куће за четири године грађанског рата у Хрватској.

Фото: Д. Миловановић

Многе куће после рата нису обновљене

- После школовања и одслужене војске, 1976. сам се запослио у Радио-индустрији Загреб (РИЗ) у њеном делу наменске производње - прича нам. - Од војске сам добио стан у Загребу од 45 квадрата. Из њега сам, у фармеркама и патикама, са супругом истеран 11. јула 1991. Кренуо сам аутом, и он ми је био још остао, за Жировац, али ми у Петрињи нису дозволили да наставим даље. Ипак, преко Чавића брда и Шамарица, дошао сам оцу и мајци. Били смо ту нас четворо до 5. августа, али ја тог дана нисам био у кући... Нисам знао где су њих троје. Осмог августа успео сам да дођем до Босанског Новог, сада Новог Града, али о њима и даље нисам знао ништа. Тражио сам их у оном јаду где год сам могао... Тек два дана касније нашао сам их у колони код Прњавора, препознао сам ауто...

Пут им је даље био једини који су имали, за многе тада заувек у једном правцу... Четворо Цвијетића водио је преко Раче, па у Ужице, Бајину Башту и Перућац, Београд, одатле у Крагујевац... Све то за само неколико месеци. Запослио се и поново се кућио у Србији.

УН ЈОШ НА КРОВУ ДОМА

Фото: Д. Миловановић

 

СЕОСКИ дом у Доњем Жировцу изграђен је почетком осамдесетих минулог века. Данас није у функцији... На крову још видљива слова "УН" (Уједињене нације), сећају на време грађанског рата 1991-1995. које би сви да забораве, а нико не може. 

- Отац и мајка, вратили су се у Жировац 1999. године. У кући су нашли само каду и ништа више... Све је било уништено, опљачкано... Реновирали су наше огњиште годинама, мало-помало... Сад имамо где да дођемо. Док сам жив долазићу. Тако је то... Може ли човек заборавити где је поникао? Може ли, а да потомцима не прича о свом завичају? Да их њему не доводи бар једном годишње. Зато људи овде имања не продају. Време је чудо, а живот и срећа и туга... Ко зна шта нам доноси већ следећа ноћ и шта зора рађа? 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

„УЖИВАЈ, РЕЦИКЛИРАЈ И ОДГОВОРНО КОНЗУМИРАЈ“ порука Апатинске пиваре са 31. Дринске регате