РАТНИЦИ СТАРИНЕ НОВАКА ПАЛИ У ЗАБОРАВ: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу

БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих Архангела, којим почиње нови низ српских белега низ саобраћајницу ка средњовековном граду Трг на Живи, данашњи Таргу Жију, одакле води најкраћа веза између историјских кнежевина Влашке и Трансилваније (на мађарском - Ердеља) преко суровог масива Паранга до Ердељског Београда, данашње Алба Јулије.

фото: Б.Субашић

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

 Српски крајеви се заокружују путовањем кроз Хунедоару ка и Поморишју и Темишварском Банату.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

На том простору се крајем 16. и почетком 17. века српски народ вратио на историјску позорницу, како је говорио велики историчар, академик др Радован Самарџић, а онда је то заборављено. Цена "повратка у историју" поданика Краљевине Угарске и Османске империје била је ужасна. Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу, као и зидине трансилванских тврђава Јенопоља, Ердељског Београда (угарског Ђула Фехервара, данашње Алба Јулије), Деве...

фото: Б.Субашић

По њима данас шетају туристи који о томе углавном ништа не знају. Возачи по Трансалпини, највишој саобраћајници Европе преко Паранага, нису свесни да су и тај друм војски и збегова угазили српски хајдуци. Њихов најславнији командант Старина Новак, или Баба Новак како га зову Румуни, постао је свебалкански народни јунак. Он је командовао војском од хиљаду српских хајдука када је 1595. вазални војвода Унгаровлашке Михај Храбри отказао послушност Османлијама и подигао устанак.

Фото Б.Субашић

- Његова војска је прешла Дунав, марта 1595, и допрла чак до планине Балкан. Месно становништво, охрабрено присуством Михајеве војске, подигло се на устанак и њих око две хиљаде хајдука кренуло је на Софију. Турски хроничар Мустафа Селаники тим поводом је записао да су од 19. до 28. јуна 1595. "ђаури" доспели до Никопоља, и како им нико није изашао у сусрет, опљачкали су све на шта су наишли и опустошили град Туртукају, који су потом спалили и сравнили са земљом. Претходница ове експедиције допрла чак до Варне на обали Црног мора. На челу побуњених сељака стајао је Баба Новак. Михај је још тада уочио војничке особине овог војсковође и његових хајдука за општу ствар, па је српске хајдуке примио у састав своје војске а Баба Новака поставио за једног од својих најглавнијих војних старешина - записао је академик Славко Гавриловић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

У румунској историографији се не спори српска националност Старине Новака, али се он сматра "првим румунским генералом". Његови подвизи су привлачили велику пажњу дипломата и посматрача из разних европских земаља који су остављали сведочанства о њима. По наводима историчара Константина и Дина Ђурескуа, број тих докумената само у збиркама Хурмузаки и Вереса, као и оних из пољских архива достиже цифру од четири хиљаде! У српској јавности Старина Новак најчешће се доживљава као полу-митска личност из епске народне поезије који је по планинама предводио малу групу одметника од османске власти.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Историјски Новак је у великим биткама командовао јединицама од више хиљада српских коњаника и пешадинаца - хајдука. Овај термин на мађарском је у то доба означавао војне професионалце, плаћенике, а не планинске разбојнике. Српске хајдуке нису предводили потомци српских племића који су са својим народом прешли у Угарско краљевство после пада деспотовине. Те лозе су искрвариле и угасиле се на савским и дунавским границама Угарске ишчекујући да се хришћанска Европа уједини у рату против Османлија. Док су они нестајали у бескрајним ратовима против Турака, угарски магнати су водили грађанске ратове за власт и непрестано покушавали Србима да одузму повластице слободних граничара и исповедања православне вере, које су они добили од великих владара Сигсимунда Луксембуршког и Матије Корвина. Они су на опустелим граничним земљама насељавали стотине хиљада бегунаца из окупиране Србије, високо ценећи њихову борбеност.

Када је угарско племство схватило да су Османлије на вратима било је касно. Храбрији мњђу њима су изгинули, а лукавији су се потчинили султану. Срби у вазалној кнежевини Влашкој постали су османска раја, због чега су побегли из Србије. Зато су једва су дочекали почетак аустро-турског рата од 1593. до 1606. када их је на устанак подстакао трансилвански владар Сигисгмунд Батори. Он је одраније на својој територији окупљао Србе чију је војничку вредност добро познавао. Вршачком владики Теодору и војсковођи Сави Темишварцу је послао своје хајдуке и обећао им да ће у рат повести и своје мађарско племство, после чега су му Срби понудили титулу свог деспота и краља.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Међутим, на скупштини, диети, угарски феудалци су одбили да ратују. Срби који су првим победама разјарили Османлије остали су сами. У одлучној бици 4.300 хајдука самоубилачки се супротставило маси од 30.000 османских војника, да би заштитили збегове који су се повлачили ка Трансилванији преко масива Парнага, савладавајући висинску рзалику до 2.000 метара чему је следило мукотрпно спуштање кроз густе шуме и тесну речну клисуру куда пролази данашња саобраћајница Трансалпина.

Срби су насељени у област звану Хајдушаг, где је у наредним годинама формиран ердељски хајдучки корпус од некадашњих банатских устаника и од Сегединаца.

Покрет Срба у Панонији, који је трагично почео устанком у Банату 1594. и њихово побуњеничко превирање на Балкану јединствен су повратак српског народа на историјску позорницу Европе, указивао је академик Самарџић.

- Срби су постигли толико да су, ма где се налазили, радо узимани за војнике са својом, оскуднијом или већом, унутрашњом организацијом. У таквом стању затекао их је турски пораз под Бечом 1683, кад су се међудржавни односи у југоисточној Европи опет, само овог пута из темеља, најпре поколебали, а затим и испретурали. "Рацка милиција", која је широм Паноније те догађаје спремно дочекала или је сместа образована, није овога пута сасвим узалуд лила крв за ћесара Леополда Првог: године 1690. Срби су у Хабсбуршкој Монархији стекли бар илузију да су издвојени и заштићени царским привилегијама - записао је академик Самарџић.

Фото Б.Субашић

Он је са жаљем констатовао да је у народном предању, дуги рат готово заборављен, а да је Старина Новак, запамћен само по имену, смештен као горски хајдук на гору Романију. Истраживач заборављених српских ратова и сеоба указивао је да су у бурном превирању које је захватило све земље Подунавља, Потисја и карпатског басена, сви су се временом, иако уз велике жртве, смештали у неке државне и правне оквире, само је један народ остао у статусу номадских ратника који су "блудели, развејани, од немила до недрага". После мировног уговора склопљеног 1606. године, Ердељ, Влашка и Молдавија остале су кнежевине којима су Турци свргавали и постављали кнезове и војводе. Они су тиме награђени јер су прогонили неустрашиве борце против Османлија, какав је био Старина Новак. Његов величанствени споменик у Клужу, подигнут је на месту где је погубљен одлуком мађарских племића из Ередеља који су више волели да буду поданици Османлија него да ризикују живот ратујући за слободу.

- Баба Новак је дошао под удар освете Иштвана Чакија, старешине Мађара који су били незадовољни владавином Михаја Храброг, као и Мојсеја Секељија, који се недавно пре тога вратио у Ердељ да би убрзао поновни избор Сигисмунда Баторија за трансилванског војводу. Баба Новака ухвате на превару код Липове, и окованог у ланце, пошаљу у Клуж, заједно са његовим свештеником 3. фебруара 1601. када је заседала дијета Трансилваније. На истој дијети, Баба Новак и његов духовник осуђени су да буду живи спаљени - записао је академик Гавриловић.

Фото Б.Субашић

Архивска грађа Клужа сачувала је опис изврешње смртне казне: "на тај дан (5. фебруар), око 10 сати, били су живи везани за греде Баба Новак, најславнији војник Михаја Храброг, заједно са својим свештеником и спаљени на пијаци. Најпре су им одрали кожу. Онда су их тако одране везали за греде и ставили лицем окренуте изнад ватре, и тако их пекли. С времена на време би их квасили водом, како би им муке што дуже трајале. То је трајало око сат и по. А тада је интервенисао генерал Баста, који је све то посматрао с прозора једне суседне зграде, и наредио да их више не квасе, како би им се прекратиле муке. Убрзо после тога су издахнули. После те страшне смрти, лешеви су им однешени изван града и побијени на колац".

Ова страшна прича која илуструје однос Запада према Србима као топовском месу је заборављена, због чега се поновила и касније.

Нови начин борбе

СРБИ су живели у тим пределима од самог почетка 15. века, на поседима деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Од пада Смедерева до турског освајања тих крајева, а особито у време краља Матије Корвина, Срби су служили као основни људски материјал за нов начин борбе против Турака, као хајдуци - забележила је др Радмила Тричковић.

Детаљни трошкови погубљења

У ДОКУМЕНТАЦИЈИ општине Клуж сачувани су и рачуни трошкова погубљења Старине Новака: "6. фебруара 1601. - дали смо циганима што су одрали, спалили и набили на колац Баба Новака и свештеника, форината 7, дин 50; Платили смо за Баба Новака и свештеника двојици џелата форината 3. Платили смо Луки Акси што је огулио колац за Баба Новачка, форинте 2; 25. фебруар 1601. - Купили омо две греде од Георгија Екеша, на којима су били спаљени Баба Новак и свештеник, форинта 1, дин 20."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације