НЕВИДЉИВА, А МОЋНА АРМИЈА: Ако волите природу, ову изложбу морате обавезно да погледате (ФОТО)

У ГАЛЕРИЈИ Природњачког музеја у Београду, отворена је изложба "Кроз свет инсеката 2", аутора Александра Стојановића и Мирослава Јовановића (1967-2020), каква до сада код нас није виђена. У 159 ентомолошких кутија, смештено је више од 13.500 препарираних инсеката, представника 2.193 врсте.

Foto: I. Marinković

Ниједна од тих буба није донета из Амазоније, нити из афричких савана. Све су пронађене у нашим шумама, на ливадама у двориштима. И све су их ухватила двојица страствених ентомолога - Стојановић и Јовановић, који је, нажалост, пре пет година преминуо.

- Најстарији инсект на овој изложби пронађен је пре 35 година, а најмлађег сам ухватио ове године. Иако неки инсекти делују као да нису одавде, све бубе су са територије Србије. Желео сам да покажем посетиоцима како изгледају животињице које често не примећујемо, а које су ту, поред нас. Ово је тек мали део тог света - каже нам Стојановић, који је све инсекте сам пронашао, препарирао и средио за изложбу и даље их са истом страшћу лови.

Под стаклом се налазе лептири раширених крила, тврдокрилци у геометријским композицијама, опнокрилци у мрежастим формацијама, а све то прати 51 оригинална илустрација, 21 изложбени пано и 79 фотографија инсеката у њиховом природном станишту који посетиоцима помажу да зароне у свет који, иако на први поглед невидљив, свакодневно дели простор са нама.

Foto: I. Marinković

- Овде су приказани и неки ретки примерци које је данас тешко пронаћи - објашњава Стојановић. - Нисам желео да прикажем само ретке и егзотичне врсте, већ пре свега све бубе које живе у Србији. Међу њима су оне које виђамо сваки дан, али има и инсеката који су некада били бројни, а данас их је све мање. Један од њих је и губавац.

Изложене су, такође, и неке строго заштићене врсте, попут јеленка, тиског цвета... Њих је Стојановић уловио пре него што су стављени под заштиту. Ту је и чувена свилена буба која не живи самостално у природи, већ је човек искључиво гаји и негује.

- Данас у Србији немамо ниједну свилену бубу, а свиларство је као индустрија изумрло - истиче наш саговорник. - Кад су се појавила вештачка влакна, људи су престали да их гаје. Негде после рата, покушавано је и донекле успевано да се обнови свиларство. Многи старији људи ће се сетити да су баке, деке, мајке гајили бубе и отуда по Србији толико белог дуда, јер управо су та стабла из времена када се код нас она гајила.

Foto: I. Marinković

Инсекти су прилагодљиви наглим променама у животној средини. Чак су неке врсте постале отпорне и на инсектициде којима их људи сузбијају. Брзо се прилагођавају новонасталим ситуацијама. Надживели су и диносаурусе, претпоставка је да ће и људе надживети, врло брзо се размножавају, нису пробирљиви када је реч о храни, и имуни су.

- Колега Јовановић и ја планирали смо да направимо изложбу "Кроз свет лептира" - каже наш саговорник. - Почели смо припреме, али он је изненада преминуо. Наставио сам сам да сакупљам лептире, али нисам имао снаге да самостално започнем нови посао. Тешко је уловити лептира. Неке врсте су брзе и тешко их је ловити поготово што су осетљиви и њихове шаре на крилима, и што, ако их не ухватите како треба, онда сте их џабе хватали кад не можете да их искористите.

Док хватање инсеката подразумева јаке живце и то да ловац некада заврши у води, њихово препарирање захтева стрпљивост и прецизност. Стојановић каже да су инсекти захвални за конзервирање и препарирање јер их треба само добро осушити.

- Увек се трудим да их добро препарирам - истиче Стојановић. - То тражи изузетну прецизност: свако крило мора бити разапето, свака нога намештена, јер када се осуши, остаје у том положају. Инсекти, како каже, имају спољашњи скелет који их чини захвалним за чување, али и изузетно осетљивим на такозване музејске штеточине.

Међу препарираним инсектима је наравно и чувена богомољка. Потражили смо објашњење за једну од првих асоцијација: зашто мужјак бива поједен. После парења, због тежине тела и тромости, женка има ограничене изворе хране. Зато мужјак пристаје да буде жртвован како би потомство било прехрањено. Најновија истраживања показују да оваква врста канибализма није присутна код свих парова богомољки и да не завршавају баш сви мужјаци као главни оброк својих женки. Канибализам је заступљенији у лабораторијским условима, што се може објаснити већом агресивношћу женке у неприродним условима.

Foto: I. Marinković

- Неке врсте буба су опасне по живот и здравље људи - истиче Стојановић. - Сваке године око петоро људи настрада од убода стршљена. Најчешће страдају шумари. Неке врсте буба преносе заразне болести, сетимо се "пегавца".

На изложби је и тиграсти комарац који може да пренесе вирус Западног Нила. Хиперсензитивни људи могу да настрадају и од убода пчеле. Пецароши познају и једну врсту мушице које умеју да направе велике модрице, нога после уједа може скроз да поцрни. Голубачка мушица је до изградње бране на Ђердапу била страх и трепет за сточаре. Наиме, увлачила се стоки у ноздрве, што је често било фатално.

- Рад са инсектима захтева много стрпљења - каже Стојановић. - Они јесу брзи, али кад сте вешти и знате технике, постаје лакше. Хладноћа их успорава, па су тад најбољи услови за лов. Инсекти имају спољашњи скелет отпоран на пропадање. Не третирају се хемикалијама, користи се само ентомолошка чиода као дршка. Када се наместе у одговарајући положај, осуше се и у том положају остају.

Процењује се да у Србији живи између 30.000 и 40.000 врста инсеката, док се у Европи тај број креће до 100.000.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације