ЗА ДЕСЕТКУ И УЧИ И ЖИВИ! Милица Пољичак (24), студент генерације Биолошког факултета у Београду

Бранка Борисављевић

23. 10. 2025. у 17:00

ИМА само 24 године, долази из Ниша, а већ је поставила стандарде којима ће многи тек тежити.

ЗА ДЕСЕТКУ И  УЧИ И ЖИВИ! Милица Пољичак (24), студент генерације Биолошког факултета у  Београду

Фото: З. Јовановић

Милица Пољичак је студенткиња генерације Биолошког факултета Универзитета у Београду, који је завршила са просеком 10, како на основним, тако и на мастер студијама. Данас је на корак до одбране мастер рада и припрема се за докторске студије, али је још важније што је током целог свог школовања успела да, како каже, очува и оно што многи у трци за успехом изгубе - баланс, осмех и способност да ужива у животу.

Како открива у разговору за "Новости", од детињства је привлачила биологија, а када је открила свет молекуларне биологије и физиологије, схватила је да је то права комбинација хемије и биологије која јој омогућава да упозна живот из најситнијих углова.

- Нисам се покајала, опет бих све исто урадила да могу поново да бирам. Задовољна сам својим избором и некако сам се пронашла - прича Милица. - Било је тешких предмета, посебно из области које ме мање интересују, мада колико год предмет био тежак, опет постоји начин да се све то научи.

У времену када млади траже путеве ван граница Србије, она је одлучила да остане, не зато што није могла да оде, већ зато што верује у могућности које овде тек треба да се створе.

- Имала сам понуде за мастер студије у иностранству, у Немачкој и на другим местима, али сам изабрала да завршим овде - каже Милица. - Наш систем има мане, али пружа чврсто и широко знање. Практична настава на институтима, могућност сарадње, праћење актуелних научних трендова, све то чини основу на којој може да се гради квалитетна научна каријера и овде.

Радозналост је покреће

МОТО којег се Милица држи је - увек може више и никада не треба остати у зони комфора. Жеља за новим знањем је стално води напред, а радозналост је оно што је покреће. Такав став ју је одвео и до Шведске, где је боравила на престижном Каролинском институту, а потом и до Кембриџа, где је бранила свој рад. Истраживачко интересовање усмерено је ка ретким болестима и лабораторијској дијагностици - пољу које повезује молекуларну биологију и медицину, али остаје у оквиру лабораторијског истраживања. То је уједно и тема њеног мастер рада. Следећа станица су докторске студије у Србији.

Али, Милица није само студиозни геније у белом мантилу. Упоредо са врхунским академским резултатима, она плеше, шета, има пса, не пропушта дружења с пријатељима и увек има времена за породицу која јој је, како каже, највећа подршка. Њена способност да комбинује озбиљне академске обавезе са испуњеним приватним животом реткост је чак и међу најбољима.

- Не желим да жртвујем свој приватни живот због факултета. Када се човек добро организује, све стиже. Заправо, ја боље функционишем када имам више обавеза - наводи Милица. - Можда је било тренутних одрицања, када је факултет морао да буде на првом месту. Важно је да у животу има свега, да буде максимално испуњен, како бих била продуктивна на свим другим пољима. Мислим да другачије не би ни могло. Онда је превише напорно. Уз неки баланс се много лакше стиже све.

И поред свих успеха, Милица остаје скромна. Њен тихи осмех и мирна енергија не одају на први поглед каква се дисциплина, знање и страст крију иза њеног имена. А управо та комбинација, изузетност без потребе за пажњом, оно је што је чини истинским примером младог научника каквог би свака земља пожелела.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

НЕКА ЈЕСЕН БОЉЕ ЗВУЧИ УЗ АУДИО БМ