ОТКРИО ВИНЧУ, СПАСАВАО БЛАГО НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Заоставштина академика Милоја Васића, оца модерне српске археологије, сија дуже од века

МИЛОЈЕ Васић, академик, полихистор, отац модерне српске археологије који је открио винчанску цивилизацију преминуо је пре 69 година. Био је 4. октобар 1956. Његово дело, до дана данашњег, није изгубило актуелност из међуратног периода када је објавио резултате својих истраживања и изазвао тектонски поремећај у светској науци, али и политици.

Милоје Васић на Винчи / Фото архива

То се управо показало и на највећем италијанском сајму археологије у Пестуму на коме се Музеј града Београда представио изложбом "Винча - неолитски град" која је привукла изузетну пажњу.

А, та прича је почела 1905. када је професор Васић на дунавској обали села Винча, на локалитету Бело брдо, уочио трагове непознате културе. Успео је да у ондашњој Србији обезбеди средства и подршку за археолошка ископавања која је започео 1908. и изводио, с прекидима због ратова, до 1934. године.

Фото Народни музеј Србије

Археолог др Милица Тапавички Илић, праунука професора Васића, причом из породичне историје открила је да се од њега може учити и о патриотизму и бризи за заштиту културне баштине: "Прадеду је наредба о мобилизацији 1914. затекла на локалитету у Винчи и он се одмах вратио у Београд и јавио команди. Под аустрогарском артиљеријском ватром је спасавао благо Народног музеја, а касније га је евакуисао из престонице. Неколико сандука је, према причама, носио током повлачења преко Албаније".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Резултате ископавања професор Васић је објавио у четири тома мнографије "Праисторијска Винча" од 1932. до 1936. и приказао непознату фантастичну неолитску културу са Балкана. Његова открића су срушила расистичку теорију германске или нордијске школе историје која је тврдила да је европска цивилизација настала на северу континента. Данас, после деценија истраживања на Васићевом трагу знамо је винчанска култура са центром на простору данашње Србије живела и периоду 5400-4500. године пре нове ере, да је прва у Европи открила процес топљења метала и користила симболе, графеме, за које део научника сматра да су служили за комуникацију и да су била претеча писмености.

Фото: Принтскрин Јутјуб

Милоје Васић то није могао знати када је почео да ископава фигурине, калотасте пећи којима су праисторијски Винчанци грејали куће, накит, алате ... У једно је ипак био сигуран, да је открио трагове високе културе каква је тада била позната само на Истоку, у Јонији и Малој Азији.

- Када је откривена, Винча једноставно није имала с чиме да се упореди. Васић је био задивљен лепотом предмета какви нигде нису виђени и повезао их је с јединим постојећим репером, културама с обала Јонског и Егејског мора. Тиме је дошао у сукоб с такозваном нордијском школом, на којој су инсистирали тада већ моћни нацисти и стекао велике непријатеље - објашњава археолог Драган Јанковић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Васићеве доказе медитеранског порекла европске цивилизације нацисти су покушали да оспоре, али безуспешно. Светска наука признала је винчанску цивилизацију као темељ европске, мада и данас следбеници германских расних теорија нису одустали од оспоравања или чак присвајања винчанске културе. Иако је професор Васић најпознатији по њеном открићу, његова интересовања била су много шира, забележио је академик Ђурђе Бошковић:

"Проблематика којом се професор Васић интересовао, на којој је радио и о којој је писао, кретала се од праисторијске и класичне археологије, преко старословенске и средњовековне, све до савремене уметности, и од епиграфије и нумизматике, преко питања култа и естетике, све до архитектуре, скулптуре, сликарства и примењене уметности... Смео у постављању нових хипотеза чак и онда када би њима долазио у сукоб, не само са уобичајеним, већ и са својим сопственим ранијим схватањима, проф. Васић је устајао у њихову одбрану оштро, борбено и жустро."

Било би лепо да ова цртица о професору Васићу буде инспирација да се следеће године, на седам деценија од његове смрти, приреде достојна изложба и публикације о овом великану.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Животни пут

АКАДЕМИК Милоје Васић рођен је 16. септембра 1869. у Великом Градишту. Његов отац Милојко, кројач, и мајка Перса, домаћица, имали су једанаесторо деце, од којих су детињство преживели само Милоје и његове две сестре.

После завршене гимназије у Београду, завршио је Филолошки и Историјски факултет у Београду, а затим постао гимназијски професор. На позив Михаила Валтровића, тадашњег директора Народног музеја у Београду, 1895. је постао његов заменик.

Добивши стипендију српске владе, Васић је затим у Немачкој, у Берлину и Минхену, студирао филологију, историју уметности и класичну археологију. Докторирао је под менторством једног од највећих имена археологије професора Адолфа Фуртвенглера.

Препоручујемо

Свет

0 2

РЕМЕК-ДЕЛО ИЗ 2. ВЕКА: Пронађено на приватној парцели у Пули

30. 10. 2025. у 22:00

Панорама

0 0

ВРЕДАН МИЛИЈАРДУ ДОЛАРА, СА ВИШЕ ОД 50.000 АРТЕФАКАТА! Отвара се велики египатски музеј

30. 10. 2025. у 23:00

Србија

0 7

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ КОД ПРИЈЕПОЉА МЕЊА ИСТОРИЈУ: Печат Светог Симеона у манастиру Пустиња

30. 10. 2025. у 09:55

Панорама

0 0

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ: Изгубљена престоница Амарни фараона јеретика није опустела због куге

20. 10. 2025. у 21:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације