СТВОРИО СУВЕРЕНУ СРБИЈУ: Навршава се 125 година од смрти краља Милана Обреновића, обновитеља наше независности

ПРЕ 125 година, 11. фебруара 1901, преминуо је усамљен и у изгнанству у Бечу први нововековни српски краљ Милан Обреновић, обновитељ независне и суверене Србије, коју је из позиције вазалне кнежевине османског царства извео на међународну сцену као пуноправну државу.

vikipedia

Доцнијом банализацијом историје из династичких и идеолошких разлога, представљан је углавном као тиранин, женскарош и коцкар чиме су замагљене или потпуно скривене чињенице које га чине великим владаром своје мале и сиромашне Србије, са веома мало образованих људи, за коју је учинио највише што се могло учинити.

 После 125 година од његове смрти и три и по деценије од пропасти југословенског пројекта Србија је поново сама и изложена унакрсној ватри интереса великих сила, што би требало да допринесе истинитом и разумном сагледавању Милановог дела.

- До данас су у историографији, углавном, истицане негативне стране краљеве личности, те је изгледало да он уопште није марио за државне послове и напредак Србије, а Милан Обреновић је, напротив, осећао велику одговорност која га је чак и плашила - каже проф. др Сузана Рајић, шеф Катедре за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета у Београду. - Говорио је: "Ја сам потпуно убеђен да Србији не остаје ништа друго него постати модерном европском дравом, или изгубити сваки разлог постојања свога самосталног опстанка". Наглашавао је да и када би сви у Србији гласали да му се да апсолутна власт, да он на то не би пристао.

vikipedia

Краљ Милан је осавременио војску и 1880. основао Војну академију инсистирајући да се њени најбољи полазници упућују у иностранство на усавршавање. Резултат су били бриљантни официри попут Степе Степановића, Живојина Мишића, Михаила Рашића... Они су добили ратове од 1912. до 1918. са обученом војском, јер је Милан 1883. увео обавезни војни рок.

- Реформе војске које су започете после ослободилачких ратова 1876/78. заснивале су се на изградњи професионалних војних институција. Оне су довеле до прерастања народне војске, која је у европском јавном мњењу важила за армију мале вредности, у добро организовану и обучену војску мешовитог система попуне и европског узора. Главни покретачи и носиоци тих процеса били су краљ Милан Обреновић и војвода Радомир Путник, а посебна пажња посвећена је селекцији и обуци командног кадра - наводи пуковник проф. др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.

vikipedia

Просветна делатност краља Милана била је свеобухватна, он је учествовао у оснивању Српске краљевске академије, подстицао културне, научне и грађанске институције, омогућио настанак модерних политичких странака и 1881. увео обавезно школовање женске деце.

Обновио је традицију Немањића да крунидбена црква буде Жича, истински историјски центар Српске цркве, а у његово време уобличена су државна знамења Србије и установљени Орден белог орла и Орден Светог Саве. Он је увео државни грб са двоглавим немањићким орлом који и данас користимо, а осмислио га је велики историчар и дипломата Стојан Новаковић. Стандардизовани су децимални мерни систем и динар као национална монета, чиме је прекинут дуготрајни хаос. Уведено је основно образовање и здравствене мере. Захваљујући негативној пропаганди радикалских популиста и тада је обавезна вакцинација била политичко питање. Правници сматрају да је његово уставно решење из 1888. било слободоумно а да су српски закони о штампи, зборовима и удружењима из времена краља Милана превазилазили слободе уобичајене у тадашњој Европи.

vikipedia

Упечатљив пример противљења Милановој модернизацији били су политички сукоби око изградње железнице која је крајем 19. века била најмодернији и најбржи начин превоза људи и робе, симбол цивилизације. Посланици Народне радикалне странке Николе Пашића су сумњичили краља и владу за корупцију при узимању кредита и давању концесија за изградњу прве пруге и износили тврдње да је воз "антисрпски и антиправославни ђаво".

Железничко питање се и данас користи за проглашавање краља Милана "издајничким аустрофилом" иако је он до ратова с Турском 1876-1878. ватрени русофил. Чак је пристао да Србија, иако неспремна уђе у рат 1876. јер је то захтевала Русија, која је пак Санстефанским миром из 1878. предала Бугарској српске етничке и историјске територије. На Берлинским конгресу 1878. та неправда је осујећена и Србији је призната пуна сувереност уз знатно територијално проширење највише залагањем службеног Беча. Аустроугарска је наравно захтевала контрауслугу, изградњу железнице, а Милан се рационално окренуо Бечу у интересу Србије, видевши да пријатељства у политици нема, већ само интереса.

vikipedia

У капиталној монографији посвећеном првом нововековном српском краљу др Сузана Рајић подсећа да прокламовањем независне и територијално увећане Србије 22. августа 1878, окончан процес започет Српском револуцијом. Наша земља је тада коначно ушла у систем међународно признатих држава и више није била "питање" великих сила већ признат субјект међународног права чиме је створена и основа за пуну унутрашњу сувереност. Циљ краља Милана "да унесемо у наш народ онај европски дух који је толике јаке државе образовао и утврдио" тиме је дошао у први план, али почетак тог процеса био је тежак и непопуларан, јер је политичко образовање народа било недовољно за високо постављене циљеве.

vikipedia

СИСТЕМАТСКИ УМАЊИВАН ЗНАЧАЈ

ОГОРЧЕНА и примитивна политичка борба у 20. веку је и проглашење Краљевине Србије уместо у заслуге оквалификовала као "неопростиви грех" краља Милана. Његов значај је у обе Југославије систематски умањиван јер је тиме држава Србија уведена у европски монархистички протокол, што је врхунско достигнуће тога доба које је обезбедило пуну симболичку равноправност са другим државама. Краљевски суверенитет је као облик државне легитимације довео до дипломатског јачања Србије, укључивање у европски систем етикета, уговора и рангирања и јачање самопоимања Срба као слободног народа.

Препоручујемо

Најплеменитији подвиг

0 4

СКЛАЊАО САМ МУ УГАЉ СА ЛИЦА...: Рудар Ненад је у јами, из загрљаја смрти отео свог колегу Драгана

09. 02. 2026. у 14:00

Репортаже

0 1

ШАНСА ЗА ЖИВОТ - 65.000 ЕВРА: Тешко болесна Јована из Пирота требало би да прими руску вакцину против меланома

06. 02. 2026. у 17:44

Репортаже

0 1

ЗЛАТНА МЕДАЉА "СРПСКОЈ РАТНИЦИ": Велики успех модног фотографа Павела Суровог на интернационалном такмичењу у Португалу (ФОТО)

06. 02. 2026. у 15:21

Репортаже

0 2

ВЕК И ПО ПОМАЖУ БЕЗ ДАНА ПАУЗЕ: Црвени крст Србије обележава 150 година од оснивања и признавања од стране међународног комитета у Женеви

06. 02. 2026. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације