НИКО НЕЋЕ У ФИЗИЧАРЕ И МАТЕМАТИЧАРЕ: На универзитетима у Источном Сарајеву и Бањалуци остало слободно око 1.700 места

ПРВИ уписни рок на универзитетима у Бањалуци и Источном Срајеву показао је да за студијске програме математике и физике нема интересовања.

Фото: М. Регоје

Физику и математику на Универзитету у Источном Сарајеву нико није уписао, док је на Универзитету у Бањалуци троје студената уписало физику, а на Природно-математичком факултету на неколико смерова укупно је уписано само 80 студената од 155 планираних.

Након првог уписног рока, на универзитетима у Источном Сарајеву и Бањалуци остало је слободних око 1.700 места. На Универзитету у Источном Сарајеву одобрен је упис 1.693 студента и остало је слободних 876 места. Слична је ситуација и у Бањалуци, где је одобрен упис 2.500 студената, а у првом уписном року уписано је њих 1.685.

Драган Гњатић, председник Синдиката образовања РС, каже да очигледно тешки студијски програми математике и физике и мала сатисфакција кад се заврше главни су разлози катастрофалног одзива средњошколаца за те програме.

- Плата професора и наставника математике и физике такође је мала. Под хитно се морају увећати примања, али и да се понуде стипендије како би се привукли средњошколци на те студијске програме. Дефинитивно математичари и физичари одлазе. То су послови веома тражени у иностранству и плаћени неколико пута више него код нас - каже Гњатић.

С друге стране, Миланка Бабић, професор на Катедри за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, каже да је много разлога зашто је на већини факултета у Српској из године у годину све мањи број студената, а посебно за наставнички кадар.

- Први и основни разлог јесте што се однос младих према студирању генерацијски променио - млади траже начине да што лакше стигну до дипломе и велики број одлази на разноразне приватне факултете који се, ако ћемо поштено, много лакше и брже завршавају него државни - истиче Бабићева.

Она додаје да је велика понуда и много слободних места на Београдском и Новосадском универзитету, као и на универзитетима у Словенији и Аустрији, у градовима који нуде много културних и спортских дешавања, каквих нема у малим срединама, а младост управо то тражи да се не осећа скучено и ограничено.

- Тај проблем је посебно изражен на факултетима лоцираним по малим местима. Ето, на пример, Општина Пале за скоро 30 година скоро ништа није учинила да живот студената буде садржајнији - каже Бабићева.

Према њеним речима, један од разлога за избегавање наставничких студијских програма јесте и што је та професија на сваки начин омаловажена - лошим статусом професора у друштву, платама понижавајућим за високообразовани кадар, до пензије истим, ако се уопште запосле, у систему уравниловке у којем не постоји могућност напредовања у каријери.

Препоручујемо

Друштво

3 14

СВИ БИ ДА БУДУ ПСИХОЛОЗИ И СТОМАТОЛОЗИ: Коначни подаци о упису на факултете 20. јула

09. 07. 2022. у 09:56

Образовање

24 109

НА МЕДИЦИНИ ИСПОД ЦРТЕ 50 ВУКОВАЦА: Прелиминарне ранг-листе на факултетима показале огромне разлике у успеху и знању будућих бруцоша

01. 07. 2022. у 07:00

Образовање

0 5

СТО ПОЕНА НА ЕТФ ИМА 55 БРУЦОША: Поједини факултети објавили прелиминарне ранг-листе кандидата за упис

30. 06. 2022. у 08:23

Друштво

0 0

МИНИСТАР РУЖИЋ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ: Све више матураната жели да студира у Србији

28. 06. 2022. у 20:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације