РАТАРИ У СРПСКОЈ ТРАЖЕ МАЊЕ НАМЕТЕ: У појединим секторима остварују минималне добитке и све чешће губитке
ВЛАДА Српске припремила је преднацрт Закона о допунама закона о порезу на доходак према којем ће мали пољопривредници, који остварују годишњи приход до 50.000 марака, убудуће плаћати намет у висини до 400 марака.
Фото: Срна
- Они који су остварили годишњи приход од 25.000 КМ до 50.000 КМ плаћају порез на доходак од 400 КМ. За годишњи приход од 12.000 КМ до 25.000 КМ плаћа се 200 КМ, а до 12.000 не плаћају порез - наводи се у преднацрту.
Стојан Маринковић, председник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС истиче да су пре пола године имали састанак свих удружења РС са Владом Српске, где је било доста примедаба на обрачун пореза на доходак за пољопривредна газдинства јер је то, како каже, некако изненадно дошло, иако је тај закон на снази од 2015. године.
- Након свих недаћа које су нас тада погодиле, пољопривредници су бурно реаговали јер нису били припремљени на то, чак нису ни водили евиденције о утрошку средства и о приходима, тако да је то испало прилично неугодно изненађење - говори Маринковић.
Он објашњава да су на састанку предложили одређена решења и тражили да закон, а и сам нацрт, иде на јавну расправу где ће сви, и удружења и појединци, давати своје примедбе и сугестије.
Запажања и сугестије
СТОЈАН Маринковић истиче да су тражили да се пољопривреда третира као индустрија, као трговина, да имамо онај порез на доходак од 10 одсто.
- Јер, није исто остваривати приход из пољопривреде и приход од трговине и индустрије, јер је друга бранша сигурнија - каже Маринковић и наглашава да им предстоји јавна расправа где ће узети активно учешће и изнети своја запажања, предлоге и сугестије.- Надамо се да ће ратари на неки начин успети да смање висину намета, нарочито што су све више године такве, да пољопривредна производња остварује минималне добитке и све чешће губитке у појединим секторима - каже Маринковић.
Говорећи о томе колико је тешко у овом сектору бити конкурентан, с обзиром на то да пољопривредну производњу диктирају временски услови, и да је оптерећена нелојалном конкуренцијом из увоза, Маринковић истиче да је потребно пољопривреду третирати исто као и индустрију и трговину.
Драган Врховац, узгајивач јабука и крушака, наглашава да пољопривредници имају гомилу трошкова, које је скоро па немогуће приказати. Врло је тешко обрачунати доходак, тако да би, додаје, понуђено решење могло бити добро, јер уколико би морали да уводе књиговодство то би додатно подигло трошкове.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)