СЕМБЕРКЕ ЈЕЗДЕ РАВНИЦОМ: Коњи и коњички спорт последњих година све популарнији у Бијељини
УЗГОЈ коња у Семберији има дугу и богату традицију, и у нека старија времена, Семберци нису пуно заостајали за мачванским узгајивачима, тада најпознатијим у региону по расним коњима. Шабац је, поред Цареве ћуприје, био синоним за коњички спорт, и у том граду су прве велике трке организоване 1820. У сећањима Сембераца али и бројним записима, посебно је значајан Илиндан, 2. август 1902. и незаборавна трка на шабачком "Баиру".
У жестокој конкуренцији коња и џокеја из Пеште, Беча, Београда, Сарајева, Темишвара, на циљ је први стигао дорат Ђого из Бијељине.
Увече, док се прослављала величанствена победа, легендарни Цицварићи су у част победника спевали песму "Ах, мој доро..." коју и данас запевају мераклије.
Мада је прва коњичка трка у Бијељини одржана 1897, тек након овог догађаја, коњарству се и на овим просторима посветила права пажња. Крајем седамдесетих, звонки топот потковица по калдрми полако су почели да замењују трактори. Коњи су тихо нестајали из Семберије, а за њима су одлазили и сарачи, ужари, колари и ковачи, и само ретки заљубљеници у коње остали су верни традицији.
Тек након последњег рата, захваљујући ентузијазму Ђоје Крстића, почело је прикупљање коња, након чега је основан и Коњички клуб "Семберија", уређен је простор на импровизованом хиподрому на Обријежи, па су за градску славу организоване прве трке. Недуго иза тога основан је и коњички клуб "Вранац" у Великој Обарској, и од тада, све градске и сеоске манифестације добиле су неку нову димензију - пред новогодишње празнике на градском тргу малишани су се возили у кочијама са Деда Мразом, вашари су постали незамисливи без чеза и фијакера.
Све је више младих који се баве коњима и коњичким спортом, а посебна атракција за посетиоце манифестација су младе и лепе девојке које храбро на вранцима јуре семберском равницом.
Статусни симбол породице
КОЊИ су дуго година били статусни симбол породице. Поред обраде земљишта, коњи су у ратовима вукли топове и рањенике, а у мирнодопско време служили су за разне светковине, славе, крштења, свадбе. За сахране у селу се бирао најбољи пар коња који ће домаћина да одвезе на последњу вожњу. Од памтивека, коњи су упрезани на Божић у санке, чезе, фијакере јер се веровало да то доноси здравље породици.
Зорана Милорадовић из Броца први пут се нашла у седлу као трогодишња девојчица, на коњичким тркама у Љубичеву. Тада рођена љубав према коњима траје све до данас, када Зорана равноправно јаше са мушким коњаницима.
- Касније сам ту љубав пренела и на музику, па сам поред школе јахања, завршила и музичку школу. Сви су очекивали да ће виолина потиснути "звонце и прапорце". Када су схватили да не одустајем, купили су ми два коња и врло брзо сам кренула на такмичења у галопским тркама - прича Зорана. - Ипак, откако смо купили фијакер Ленке Дунђерски, све више сам у чезама и фијакеру. Наравно, креативно јашем моје коње, јуримо по брочанским луговима. Вече и ноћ остају за виолину.
Милица Симић (20) из Велике Обарске, уместо модне писте која ју је чекала, све слободно време проводи са својом љубимицом, кобилом Паладијом. Одрасла је у породици која се бави узгојем коња, и већ са 14 година имала је своју прву трку. Миличину витрину данас красе бројне диплома, похвале и пехари за освојена прва и друга места у галопским тркама и вожњи сулки.
- Учествовала сам на бројним тркама у Невесињу, Братунцу, Градишки, Билећи, члан сам мушко-женске екипе коњаника који су претходница на свим коњичким парадама. Ове године смо, на Духовни уторак, са фијакерима продефиловали испред Банског двора у Бањалуци, учествовала сам на свим фијакеријадама у Републици Српској, а ускоро ће Божић, када фијакери и коњаници из шуме довозе бадњак пред цркву - прича Милица.
Додаје да је јахала коње и са седлом и без седла, и никада није имала ниједну незгоду, јер ове племените животиње осете љубав јахача.
- Радује ме што је све више девојака које долазе код мене са жељом да науче јахање, па можда ускоро организујемо коњичку трку са женским јахачима - каже на крају ова лепа девојка која привлачи пажњу посетилаца на свим скуповима фијакера и коњаника.
Најмлађа међу храбрим и одважним Семберкама-коњаницима је Јована Правдић (18) из Броца, ученица Ветеринарске школе у Бијељини.
- Можда ме је љубав према животињама и определила да упишем Ветеринарску школу, јер сам одувек желела да помогнем болесним и немоћним животињама. Сви моји у породици знају за ту љубав, па сам од тате за 15. рођендан на поклон добила младу кобилу Дилу, и од тада смо нераздвојне - истиче Јована.
Истиче да би желела да заврши и Ветеринарски факултет и да се до краја посвети љубимцима, посебно коњима.
- И, наравно, сањам да ускоро имам своју ергелу коња, да наставим породичну традицију - каже Јована, показујући диплому коју је добио њен прадеда Јован Правдић 1930. за најлепшег коња на сајму, лично од др Људевита Прохаске, министра пољопривреде Краљевине Југославије.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети Трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)