СНАЈПЕРИСТА ЈЕ ВИДЕО ДА УБИЈА ДЕТЕ, МАЛОГ РАШУ: Потресна исповест мајке - болна истина Сребренице о српском страдању (ВИДЕО)

БРАЋА, петогодишњи Александар и дванаестогодишњи Радисав Димитријевић, убијени су у изненадном нападу муслиманских снага на Скелане у јануару 1993. године.

Фото: Принтскрин РТС/илустрација

Александар је преминуо од снајперског метка, док је Радисав пребачен у болницу у Ужице, а затим у Београд, где је после шест месеци подлегао ранама.

Милица Димитријевић рођена је у селу Црвици, општини Скелане. Основну школу завршила је у Скеланима, а дактилографски курс у Београду. Била је запослена у Сребреници, где се удала за Томислава Димитријевића, са којим је засновала породицу, а живели су у Скеланима, наводи се у књизи "Ђеца жртве рата 1992-1995" у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

У браку је стекла троје деце Славишу /1978/, Радисава /1981/ и Александра /1988/.

Димитријевићева је у изјави, коју је на околности страдања њених синова дала 11. октобра 1994. године у Основном суду у Зворнику, навела да су до почетка рата у бившој БиХ она и њена породица живели нормално и нису имали никаквих неспоразума са комшијама муслиманима или другима.

- Ратна дејства пренела су се у Скелане 8. маја 1992. године, а она су се огледала у томе што су муслиманске оружане снаге из околних муслиманских села повремено вршиле нападе на Скелане. Приликом најава за ове нападе моја породица и ја смо се склањали у Бајину Башту, односно ја сам тамо одлазила са децом, а муж је остајао да са осталим браниоцима мештанима брани Скелане. Међутим, муслимани су успевали да продру до близу самих Скелана, а када су ти њихови напади одбијени, ја сам се са децом враћала кући - испричала је она.

Димитријевићева је навела да су 16. јануара 1993. године у раним јутарњим часовима, колико се сећа, између 6.00 и 6.30 часова, муслиманске снаге извршиле изненадни напад на Скелане, опколивши их са свих страна.

- Овај напад затекао је целу моју породицу у кући. Обукла сам на брзину децу и изашла на улицу да видимо шта се дешава. Видела сам жене и децу како из правца Калиманића, удаљених око километар од моје куће, беже у правцу моста, говорећи да су муслимани упали у Калиманиће. Такође сам видела да су жене и ђеца бежали и из насеља са брда изнад Скелана, као и да се из свих праваца око Скелана пуца из пешадијског наоружања - рекла је Димитријевићева.

Како је истакла, њен муж је одмах извезао аутомобил из гараже и у њега су сели она и њена ђеца, као и још четворо деце из комшилука, тако да се у аутомобилу са њом нашло укупно седморо деце.

- За воланом је био мој најстарији син, петнаестогодишњи Славиша, а до њега сам села ја. На задњем седишту су седела остала деца. Аутомобил је био марке `пежо 505`, па су деца некако могла да се сместе. Мој муж је остао и прикључио се осталим браниоцима Скелана - рекла је Димитријевићева.

Мајка Милица је навела да њен син Славиша није био возач, али је поред мужа донекле научио да рукује аутомобилом.

- Кренули смо према мосту и испред зграде станице милиције наишли смо на заустављени трактор на путу и возач трактора нам је давао знак да станемо. Ми смо заобишли трактор и стали. Када смо стали, осетили смо кишу метака по ауту. Средњи син Радисав, Раша, који је са осталом децом седео позади, узвикнуо је `Мама, погодише нам Ацу`. Ја сам изашла из аута, узела Ацу у наручје и отишла у кафану Глигић Драже која је била прекопута - сведочила је Димитријевићева.

И остала деца су изашла из аута и такође утрчала у кафану. У кафану је утрчао и Славиша, који је био рањен у лист леве ноге.

- Ту смо приметили да са нама није ушао и Раша. Такође сам видела да је Аца погођен у главу и није давао знаке живота. У кафани је било још доста жена и деце. Хтела сам да истрчим и да видим шта је са Рашом, али ме је у томе спречио син Славиша, јер се и даље жестоко пуцало са свих страна. После су у кафану утрчали близанци Глигић Благоје и Благомир и ја сам једног од њих замолила да оде до аута и види шта је са Рашом. Један од њих је отрчао до аутомобила, а други га је штитио. Овај се убрзо вратио носећи Рашу у наручју. Рекао је да га је нашао поред аутомобила, са леве стране из правца одакле су муслимани нападали - навела је Димитријевићева.

Одмах је, рекла је, примијетила да је у горњем делу грудног коша са леве стране имао рану.

- Један од Глигића близанаца је мене, Ацу и Рашу одмах сместио у један аутомобил који се налазио испред кафане и великом брзином повезао према мосту, иако су по нама пљуштали меци са свих страна. Када смо били на мосту, аутомобил је био погођен у задњу леву гуму, тако да је возач Глигић једва прешао преко моста и успио да дође до болнице у Бајиној Башти. Ту су нас прихватили. Констатовано је да је Александар преминуо, а Рашу су хитно пребацили у болницу у Ужице, а затим у Београд, где је после шест месеци покушаја лекара да се спаси, подлегао задобијеним ранама - сведочила је мајка Милица.

Она је нагласила да је утврђено да је њен син био погођен снајперским метком испод десног ува, да је метак оштетио трећи кичмени пршљен и изашао на леву кључну кост коју је и сломио.

- У каснијој реконструкцији догађаја утврђено је да је Раша погођен приликом изласка, односно кад је изашао из аутомобила и окренуо се да пође ка кафани где смо се ми налазили. Снајпериста је сигурно видео да се ради о детету, а претпостављам да је пуцао из кућа које су удаљене око стотину метара од места догађаја. Славиша је после напада пребачен у Ужице, где су му санирали рану - испричала је мајка Милица Димитријевић.

(СРНА)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације